Bosanska vila

Бр. 12.

Стр. 231

више осјећају, немогуће им је живјети тако, како они живе. И живот ће постати велики и чист,и биће прекрасан при зрачној свјетлости звијезда, које се хране нашом крвљу. А када нам се на пошљетку спусти звјездано небо и освијетли живот, то. ће га застати достојним свјетлости, ши тада већ неће бити

потребна наша крв, да би хранила ту вјечну, непро· лавну свјетлост...

Глас Адеилов је малаксавао; пошљедње капље

„крви шшчезавале су с његовог блиједог лица. Клец-

нуше кољена у звјездоносца и он паде, а заједно с њим паде и звијезда, паде, запјенуши у крвавом

блату и угаси се. ИМ са свих страна распрострије се

црна тама и склопш се над угашеном звијездом; из земље се подигоше оживјеле маглуштине и колуташе се по ваздуху. И жалостивим, ропским ватрицама свијетљаху кроз њих на далеком небу далеке, обе-

снажене ш безопасне звијезде. 5 ж »

Године су пролазиле.“ Као и прије у грубом мраку људи се рађаху, растијаху, љубљаху и умираху;

као и прије живот изгледаше миран и спокојан, Но

дубоки потреси и незадовољства заоштраваху га у мраку. „Буди се труђаху, али не могоше заборавити то. да је летимично свијетлила својом свјетлошћу

_ јасна звијезда. Пропале су биле пређашње тихе ра-

дости, лаж се уселила у све. Побожно молећи се далекој звијевди, човјек је почео мислити: »Да ли

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

ће се једном наћи још какав лудак, да донесе ту звијезду овдје нама г« И језик се његов почео заплетати и побожно расположење мијењало се у плашљиво дрхтање.

Отац је учио сина, да је у чежњи звијездама живот и срећа човјекова, п од једном у њему блесне мисао: »Но, и ако се у сину злиста и разгори жеља звјезданој свјетлости, и он ће, слично Адеилу, поћи за звијездом, да је донесе на земљу!« И отац пожури онда објаснити сину, да је свјетлост, наравно, добра, но неупутно је пробати да се доведе на земљу, као што је било таквих лудака, који су без славе изгинули, не принесавши користи за живот. |

Томе су пак учили људе жреци, то су доказивали учени. Но узалуд су звучале проповиједи: тек само чује се вијест, да је некакав младић или дјевојка отишла из родног мјеста. Куда Да није по путу покавзатом од Адеилаг И са страхом осјетише људи, да ако опет засија на земљи свјетлост, то ће се морати, хтјело се не хтјело, на пошљетку примити огромног посла, и од њега неће бити могуће побјећи никуда. И са мутном узнемиреношћу погледаху они у далеки, тамни хоризонат, и чињаше им се, да над њим већ почиње свјетлуцати трепериви одблијесак звијезда, које се приближују.

Биоград. (5 руског:

Драг. Ђ. Туфегџић.

Грађ а, 54. Дозговор 0 Људиа | Доваај ита ЗПОЛБНАТАМ | 10100 ЈА срлокој Прошастога ВЕКА,

Скупио |. Мил. (Наставак),

1815. том шанцу састао се кнез Милош 1815. с Вујицом Бтулићевићем п разговарао о КараЂорђу. Вујица је испричао све што је знао:

= како Карађорђе мисли о новом устанку, доОм Е : 3 <- давши, да је Вожд поручио кнезу Милошу да.

(6) .

на потребе народне.

— А шта мисли сам Карађорђе> — упшта кнез Милош. — Хоће ли амо, и када ће, и Бог зна како ће се свршшти. А он би за овај посао био бољи и од мене п од тебе, и још га познају и Руси п Турци боље него и једног Србина).

7) Кнежевина Србија. Написио М. Ђ. Милићевић. У Београду 1876. Отр. 105.

ископа новце које је он у једној кумбари, у Тополи закопао (12.000 дуката), па то да употреби

1817..

Године 1817, у лето, не знамо ни за што ни крошто, дође он (т. ј. Карађорђе) у Србију, п јави се смедеревском војводи Вујици Вулићевићу“).

Глава је Карађорђева однета у Београд кнезу Милошу, и београдском везиру, и ту одерана п послана у Цариград).

Хами-Проданова буна 18184. Ашин-бег, муселим нахије рудничке, чувши за ту суну, дозове себи Милопа, који је тада живео у селу Шаранима, и упита га шта је то п како јер Милош му одговори да за то не зна, нити хоће да зна, и чик се понуди да немир сам утлиша. Алитн-бег се тиу тпобрашими ес Милошем, па онда с њимепе

=) Исти у истој књизи на стр. 259. 8) На стр. 260.