Bosanska vila
1908. ВОбАНСКА ВИЛА под | ____- ____ Ба
неколико · Рудничаља. и нешто своје војске пређе у " Чачак. ·
__Ма Чачка Апти- бег пошаље Милоша и Ћорзуку с војском у Небош планину где је био Хаџи -Продан са својом дружином. падне на њих, разбије их, и једнога им друга убије.
У селу Горачићу ухвати Хаџи-Проданову | породицу и итумана Пајсија, а вам Продан изманне, јер га отме мрак).
То је било око ој
! септембра 1818. године“).
·После три месеца им двадесет дана“) Милош Обрено-
"вић наговарао) је Сулејман- пашу да поубија Србе које су Турци с њим заробили.
Ћаја-палша, ухваћеног у селу Горачићу ПаГоија доведе у оковима само. до села Кнића, па га отален
| о Помени знаменитих људи у брпекога народа новијега · доба. Написао М. Ђ. Милићевић. У Боограду 1888. стр. 112.
5). Ивепореди М. Ђ. ППииНеНИВА Пом. на отр 1002 з) Прађа 11, стр. 79. - -
У Ок Ајан је све зулуме, избројане нама и њему од на _ рода пиротског, признао пред њиме; во да се сада каје плачући.
и баца ку пицу сву на Х. Хасана ефендију, ма владиту, ш још неже уље, гоји су га били ослепили е латима љинног. Краљевина. "| Написао М. Б- Милићевић. У Београду 1984. Стр. 187. — Иепореди и писма Милошева Ђупит- пати пи Маратли Пие паши 0 Сулејману.
Ова. војска нађе устанике, на- |
други син Митар био у тамници,
"Окопљак | и још 36 Орба.
одмах пошаље у Београд Снопљаку | (0 лејмат ташти, као најлепши дар и доказ победе.
Скопљак га пред варошком Отамбол-капијом набије жива на колац.
Несрећна мајка Пајсијева, Синђелија, којој је у граду, морала, је носећи овоме живоме хлеба, пролавити поред мученика сина својега Пајсија, на колац набијенога. О Пајсијем је заједно, и на исти начин, уморло зверски
Милутиновић каже да су Турци навлалш · градили
кратко коље; како би гладни по могли мученицима,
ноге дохватати и одпривалти. По неколико дана, вели
“он; пита су ови јадна ју гржашм мукама, а не=
кад су ружили и псовали крџалије, који би туда пролавили, не би ли се који Год. смиловао да их пиштто–
љем дотуче“). |
Матолш Обреновић. био је посинае · (Сулејџан- -
паши).
5) М. Ђ. Милићевић, Срб. 666. -5) Милош Обреновић. Написао Вук Стеф Караџић. У Бу= диму 15951 Стр. 0 –
(Наставиће се).
Цеа НИ
СРПСКЕ НАРОДНЕ. УМОТВОРИНЕ
Женидба. Смиљанић Илије, |
(Наставак).
о је беже чуо лакрдију,
Одиста му мило не бијаше,
- Ма му друга. бити не могаше, Све мислио шта бе од живота, _ Док се беже добро самислио, До долафа свога долазио, -
- Из долафа. књагу извадио,
У колкуми мурећефа црна, Хитро перо од орлова крила. Стаде писат књигу штајрјовиту, Џа је спрема до Требиња пре; А на руке Ресулбеговићу: _ »Пави добро, што ти књига поште, А тебе је одабрала Злата, Хајде. куџш хиљаду сватова, "Све коњика, шјеше ни једнога,
_Од хиљаде мање ни једнога, Од хиљаде што год више можеш, Све по. пзбор на гласу јунака, | Који море стићи и утећи,
На запету пушку дочекати,
ЈА рањена друга уграбити,
Да си дошо до петнасвс дана«. Оди мишљаше нико. не "виђаше, ту
Но га виђе ропкиња ђевојка, Она носи тосподску вечеру, Она носи племенитој Злати. Шреко ока књигу проучила, Од очију суве оборила, И Златији својој долазила. Угледа је. племенита Злата, ЕЈ Па ропкињи дури говорила: »У Што роукшњо ако Бога. внадеш, Што ти роншшт сузе низ образе, Што ми те је бабо уцвјелио > А пека га, сам га Бог. убио!« _ Дура. њојаи оде бесједити: >О. Златијо, шинула те гуја, Ти не куни свога мила баба, Није мене упвјелио бабо, 5 Но је тебе бабо поклонио, За песретна Ресулбеговића, У Требшњу, царевоме граду, Да он купи хиљаду сватова, И да дође до петнаес дана«. : Кад то зачу племенпта Злата, Срдито је на ноге скочила, | вечеру ногом ударила,
и вечеру своју преврнула. Колшка јој тавна ноћца дође, (Су обје се подбочила руке, Нити леже санка боравити, Док пштоме тице запјеваше, ·
_А пијевци у крило удршше. Добро мисли, док се самислила, До долафа свога долазила,
Из долафа књигу извадила,
_ Стаде шисат књигу шаровиту, А на руке Омшљанић Илији,
_М овако њега поздравила: > 0, Илија, срце из њедара, Камо вјера, она те убплаг Ја л' не чујеш, јал хабера нема Ђе је мене бабо поклонио,
— несретна Ресулбеговића,
У Требињу, граду царевоме. Он ће доћи до петнаест дана И довешће хиљаду сватова«,
Кад је таку књигу направила, Па се пером у образ удрла. Неколико крви уточила,
_ Штарку књигу, те је потврдила.