Bosanska vila
Стр 236
1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904
Бр. 12.
радија 1 Пси. · Попине приче. Прво коло. Свеска
прва: Веблрад 1904. Штампарија »Доситије Обрадо=
_ вић«. Стр. 64, 8% Цијена 50 пара дин.
Име Тадије П. Костића није пово ш непознато у нашој приповједачкој књижевности. Својом овећом приповијетком » Господа сељаци“ стекао је лијепа гласа
п е правом уврштен међу наште боље пришовједаче..
Познате су ш његове веб приповијетке: » Јикино
дете« (у »Градини«) ш »Шрво весеље« (у »Бранкову
Колу« за 1908.). Сад је пред нама прва свеска првој кола » Попиниг трича,« гдје ће бити сабране његове краће приповијетке. -
повијетке из народно, сеоског живота, "који; као свештеник, добро познаје, што се види и из ових _ прича. Његове приче нијесу »идиле са евела< као у већине вал их приповједача из „сеоског живота, нето
Тадија ЛП. Костић узима градиво за. своје при=
ваввеча за Мићуповим леђима...
брже тррох ш подвикнух:
светило водицу;
штогод причати о Арнаутима и хвалио им бесу. Идући једних поста по селу е попом, кад је овај једва га натјераше да. буде кум у Истом почео пош криштење, кад нешто Баба задела велики. воденички кантар Мићуну за појас; доле висе апке п кантарске куке, а горе се издигао дилчик као ђе“ рам и на њему јајце.
Хтедох се насмејати кукавном зла али се
једној кући.
=— Шта је тог Вади то! _ Баба се поче пренемагати.
= Молим те господине... се љачка посла. Рој
да нам квариш атађ...
Није ово комиштање, "сестро, ЈЕО игра | уза у Белу
дет да правиш комендије. Носи то!
ву то јасне и истините слике правог народног тЖИ-
вота, у ком је пуно мана, празновјерице и покваре-
ности, а то све не може. остати неопажено оку правот народног пријатеља. Не кажем да нема на селу низ живота, ~
како идиле,. да нема весела | и задовољна него само напомињем, да су у нас већином писал т
идиле, п то лоши пмитатојри Јанкови, заведени ње
говим првим успјесима. Тадија Костић изнио нам је у својим причама многа зла, од којих наш народ
пропада, као разне штетне обичаје ш правновјершце,
увлачење моде, слаб мар за здравствене потребе Ш
др. Гледајући на саме. приче као умјетнички рад, 1
"можда ће се каткада. вамјершти Г!. "Костићу због 1 зимљивости, ил због одвише јасног алт реалност и исти-
иштост његових прича остаће : му 75 ек 7008 љи украв.
ж = у својој причи »2а трвој стави« износи нам г. писац Ја Це мапу нашег сељака: ОР ае О
С тим су АВИ о појене | и многе · празновјерице.
Кад је млади. свештеник дошао да чита молитву 00.
" десној кћери Ранибава Бајића, жене у кући гледају 5 њем (на) младог свештеника; "ометају им и нове попове књиге, хтјеле би »старинске књиге попа Совронија«, старих свештеника«. А кад млади свештеник не чита — по бабиној жељи -
хвале попа Совронија: »Кад он чита молитву п Бога расплаче, све се крсти, метанише ш виче: »Ивидите
_ нечастиви и злочестиви из раба · божјета · Ја идите -
мрачну гору, у мутну воду“ Кад их свештеник оОдвраћа од гатања и бајања, оне га не "елушају Јадна
болесница, без љекарске помоћи, остављена: бајању и —–
| бабе Синђе, подпијеже бољетицњ
7 другој нам је. Пирати. (» Моћна кукавица) ше- пио из за= _
причао прошадање сељака, који се од друге, а томе је била узрок његова млада жепа, која је увлачећи моду, не радећи и свађајући се, пајру= шавала ред п слогу у задрузи, И ако је тема стара п толико шута препричана, ипак је ова. приповијетка напштсана лијепо ш занимљиво и најбоља је ствар У "овој књизи. Само би замјерили г. писцу, није јасније оцртао онај прелаз,“ гдје од пету 1 и
„ваљане жене постаје охола, непослушна и рабијатна. ~
У »Мићуну« нам је изнесена слика. једног прилично нашвног, алл добричине сељака. Прешао је из Новог Пазара и и Е код попа, Увијек 6 би имао по
молитву од Црног Петка, од | устрјеле и нагазе« јер тога нема, оне се љуте, па
РО нам
»нема посла без (стати књига. то
"чине, на њој су радили · способности, али шипак одушевљени за пр ошва ст свога
|
~ прошлости њемачкој |
_ који ниша
(6 нумовима и одлазио им лијепо пазили. Кад се послије у кума му равбољеште
"агодно парод не фразе. ·
_ Баба поче докавивати: -
= У Ване, јаде, све женска деца, па јој лито. ко товорше да ово дете крсти изненада, да узме кума намерншка, да му надену име Стана (да стану жен-
ска деца) и да се крсти с кантаром »баждаром« те
пи до године роди мушко... Молим те, господин (стр. 45.). Поп је бацио кантар у крај, али га је баба послије опет задјела Мићун се спријатељио често, а ш онш су њега
чељал од: некакве надгледао ш лијечио, па је тако и су озлравили, а он 1555 умрије.
прелазне · болести, Мибуи их је сам оболео. Сви Спромах Мићун!
лакб, доста за= употребљавајући каткада сувише.
_ Тадија Ц. Костић приповиједа пимоиво, 1 језиком, Само нам проповиједа, трпајући у приче поуку, а то приповијетку чини досадном, као што је овдје случај о пре. вом приповијетком. Иначе је ова књига приповиједака добит за сиромашну српску књижевност и може се свакоме ИЕ | =>.
словенокА : СТРАНА, Књижевност Њемачка књижевност.
лим Јордан. У у лоба. када се завршила. златна
епоха њемачке. литературе, пјесма, није ишчезла са=
свим. Поезију и ако ншјесу - потпоматале Пе вели-=
људњ и ако 625 великих
народа. Међу такове пјестике спада п Вилим Јордан,
_ који се родио год. 1819. а умро. 5. јуна, по новом календару, у Фравкф рту на Мајни, Јордан је био револуционарне нарави и прави патриота. Био је
скроз напредна духа, па је хтело да корача са духом времена « покушао је да уведе природне пауке као лектиру за | публику. Јордана славе као пјесника, | алт он је ме у" на разним наукама, као што ву природне нау ке, псторија м техника, Његово највнатније дјело јесте „Фле Мешево“. У томе је.
_ дјелу дао одушке одушевљењу свог, времена за про-
пало Њемачке. Дјело и ако није могло пренјевати своје генерације, оно је једна карика у низу списа 0 о којој је први с успјехом 00че0 писати Пете, Уланд је величанствено наставио а налази у Вагнеровим теоријама највеличанатвепију завршну карику — славотој одушевљења за народну прото Као пе а народне прошлости и