Bosanska vila

"Бр. 18.

Стр. 287

Јордан имаде са својим Рле Мљ-етееп заслуга за њемачку књижевност. Осим оригиналних радова јотп је с успјехом преводио Шекспира.

Француска књижевност.

0 литерарној клица. Литерарне клике било је

увијек и свугдје, али никад није тако освојила као данас. Често се чује у свима сувременим литерату= рама, како мале клике критичара силеџијски отимају мах над публиком, уздижу радове својих мипљеника. из љубави или за новац. Говори се да је Мона Вану

дигла на глас чивутска клика, да је Берлин данас

само политичка њемачка клика дигла на прво литерарно мјесто Њемачке. Француски писац гпез! Сћатјез' написао је дјело под натписом: „Ба Тлегате бгапеалзе 4' ашјошта! рше и у њему пстражује утјецај клике на усијехе сувремене француске литературе. Штпезе Оћакте5' долави до резултата, да је данашња француска књига у опадању само за то,

- што дјело не мора бити литерарне вриједности, па

да га клика може дићи на глас. Сав успјех сувремене француске. литературе базира на вјештој шитекулацији органивованих клика. Са безброј примјера потврђује писац ову своју тезу шп у клици види узрок опадању. Овако писање једног објективног Француза упубује нас па пштаље, да ли има клике иу српској сувременој белетристици и у по гдјекојим лудим успјесима шисаних дјела сумњиве вриједности Даље нас нагоне основне мисли Француза на размишљање, да ли пма још п других фактора у нашој критици, који управљају оним писаним стварима, које би требале да буду критика > Да ли има и других потетјекача и покретача на критиковање и ван потребе да се искаже објектаван суд — истина 2 Ми имамо, наиме, мишљење о овом пиштању,па ш о другим питањима, која стоје у свези са критиком. Те мисли у овај мах нећемо износити. Остављамо и пашим читаоцима да размишљају о овим питањима, а када дође згодан час, ми ћемо већ проговорити опптрно.

Стеванов.

ИЊИЖЕВНЕ И КУЛТУРНЕ БИЉЕШИЕ.

Депутације на погребу Змајеву. На Змајеву погребу била су ова изасланства: |. Сремеско-жупаниј-= ско са великим жупаном на челу: 2. Швасланство из Новог Сада, као родног мјеста пјесникова са градоначелником; 8. Пресједништво Кишвалудијевог друштва у Пешти: 4. Српске академије из Биограда; 6. Хрватске академије из Загреба; 6. Српске Матице из Новог. Сада: 7. Хрватске Матице из Загреба; 8. Професорског збора и гимназијских учениха из Новог Сада; 9. Краљевско-српског позоришта из Биограда; 10. Српског народног позоришта из Новог Сада; 11. Изасланства разних српских пјевачких друштава и друге многобројне депутације.

Змајева соба у српском музеуму. Гђа Миладиновићка, која је у потоњим данима великог пјесника Змаја. највише била код њега и око њега се сестрински оринула, дошла је на врло лијепу мисао. Она хоће, у договору са Вмајевом браћом, да поклони српском музеуму собу Змајовину. Све ствари од вриједности, као: слике, дипломе, златни и сребрени новци, скупопјени поклони, одликовања, повеље, књиге, постеља, столови, хартије, записи и све друго тревијеће се у биоградски музеум и намјестити соба; у

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

којој ће све бити распоређено као п, за живота пјесникова. То бе бити Змајева соба, која ће уз Вукову собу бити драгоцјен украс српског музеја.

Нова композиција. Џримили смо нову компови-

" цију, која је израђена у Сарајеву, у литографији А. __ Бенде. о је: Химна, посвећена народном прваку,

високоуваженом господину Глигорију М. Јефтаповићу. да мушки п мјешовити збор, соло пјевање и виолину, уз пратњу гласовира = компоновао Милош А. Довела, хоровођа српско-православног црквеног пјевачког друштва »Ологе« у Сарајеву. Ријечи су од Маришка. Цијена је композицији 2 круне. Добити се може код композитора у Сарајеву. Издање је врло укусно, украшено са сликом т., Јефтановића и вијенцем око елике. Натписна је страна у српској тробојни. Учитељице у Хрватској. Загребачки »Привредник« пише како у Хрватској п Славонији 600 свршених учитељица чека учитељско мјесто и разумије се, неће га добити пи трећина. Међу тим учитељицама има доста православних Српкиња. За то »Привредник« опомиње добротворше задруге Српкиња и друге српске просвјетне установе, да не дају више штипендије за учитељске приправнице, него да се постарају, да се добре ш ваљане Српкиње усаврше у шивењу кројењу рубља пи хаљипа, као и другим корисним ручним радовима и кућњим пословима. Ова. опомена

;

"вршједи и за нашу »Шросвјету,« јер по лањском из-

вјештају и она има више женских штипендија за учитељеки позив, него мушких, док српским школама у Босни п Херцеговини треба више учитеља него учитељица. А кад буде жепскиње отимало мушка

_ мјеста, као у Сарајеву п ма више мјеста по Босни,

онда, мјесто да напредујемо. идемо натрашке, јер и пајспособнија учитељица не може замијенити средње способног учитеља. Не свиђа нам се ни то што »Просвјета« даје штипендије учитељским приправницима државне препарандије у Сарајеву, код српских учитељских школа у Џакрацу и Сомбору.

_ Приватна гимназија у Биограду. Професор Владимир Здјелар отвара почетком ове школске године приватну нижу гимназију у Биограду. Одмах ће бити отворена сва четири разреда пи у сваком по 30 ђака. Ту ће бити три врсте ученика: иптерни, који имају у заводу стан, храну и наставу; полуинтерни, који имају само доручак, ужину и наставу и екетерни, којп имају само наставу. Први плаћају мјесечно 120, други 80 а трећи 25 динара мјесечно осим јула. Тако ће ученици у тој гимназији добити све што им треба, биће увијек под надзором наставника, тако ће бити одвојени од улице и утицаја рђавог друштва. Да се отвори та школа нужно је најмање 120 ђака.

Познавање робе Миленко Марковић, књижар из Краљева издаје нову књигу, врло згодну за уџбеник у недјељно-празничним трговачким и занатлијским школама и за поуку трговачким помоћницима. То је: »Џознавање робе,« од Ф. Ертла, превео с њемачког В. Танасић. Књига је велика 5 штампаних табака. Цијена 2 дин. Претплата се шаље издавачу у Краљево, а књига ће бити готова почетком јула.

Ђачка Новине. Од нове школске године покреће се у Биограду нов лист за српску омладину, под именом »Бачке Новине«. Лист ће бити илустрован, а издаваће га нова књижарница код Вука Ст. Караџића. Уредник је Аивојин 00. Дачић, професор вел.

школе, уз сарадњу Јанка Веселиновића, Боже Кне-

жевића, Јефте Стефановића и др.

ја