Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 д 7 Б.-Х.

распреме и очисте. То се баш не :Ке често догодити, јер сваки разумаи човјек, кад иозове свог свештеника, јавиће својој чељади и заиовједиће, да се сиреми за дочек свештенику. Ако ти долазиш једној кући без позивања, по свом послу, то и не ћеш затећи у кући ред и чистоћу. Кад свештеник уђе у собу парохијанина, треба да се помоли и који пут прекрсти пред иконом и да се упита са парохијанином. Ако је ои дошао да сврши који обред, то треба да јави домаћину и да почне одмах тај обред. По свршеном богослужењу ако ће свештеник заостати мало у тој кући, то треба да се влада пристојно и скромно, да се разговара о којем — њему познатом иредмету а да не говори о оном, што је њему непознатије. Најприличпије је свештеиику да говори са иарохијаном о вјери и хришћанском владању; може и о другом чему али да се чува неумјесних ријечи. У свакој прилици дужан је бити врло пажљив, свака његова ријеч мора да је промшњљена, изговорена с .вубав.љу а према његовом достојанству; да иази да његове саме ријечи не буду обарале у народу углед његова звања. Образовани л.уди иикад не ће изрицати оштро суд о другом, тако и ти: ако и увидиш у кога коју слабост, ману и погрјешку, исирављпј је благим ријечима да не би повриједио самол>убл>е свог ближњег. Не желим ти да се у животу сретнеш са људима, који нису потпуно образовани, са људнма, који су као што наши веле: надрикњпге, који су читалн неколике књиге алн без промишљања без схпаћања унутрашње свезе мисли. Они не разумију смисао многи ријечн н

ГОЧН ИК , Стр. 227 реченица, па како спољашна њихова форма њима годи п прија, то се и старају да нх уиамте; за то су њиховп појмови н погрјешни, не истинити, па слушајућп њих, не знаш чему ћеш се прије чудити: слабости њихова разума или мане, по којој су радн да подражавају мишљењу других људи. Такви људи имају још и ту жалосну ману да не вјерују никаквим туЈјим доказима, него сматрају за не обориву истину само оно, што су они казалн, па се зато и хвале својим знањем. С таквим људима не треба ни говорнти о тим предметима, јер би узалуд трошио и ријечи и вријеме; њнх не ћеш убједити, јер ни сами не имају нпкаквог убје^ења. Да бп се свештеник знао наћи и у оном друштву, гђе говоре и други свјетски људи, треба он да прати свјетску лптературу, треба да од неколико књижевних лпстова држи иајбољи ради читања и упражњавања и у другим паукама. Свештеник мора се пажљиво и прпстојно понашати у кућама својих парохијана; он треба да се чува много угађања тијелу, а особито да се клоии випа п другпх пића, која су многима невина, али која могу имати хрђавих пошљедица за живот, част, положај и достојанство свештениково. У оиште да не би учииио што год недостојно свог зваша, не треба нншта да ради брзо п непромишљено, па гн п не ће саијест мучити и осу^ивати. Сипе! То је све, што ти ја могу дати о том, како ћеш се као свештеник вла| дати према свом народу, према својим парохпјанима било у својој клћп пли у њиховој.

(Свришће се.)