Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 226

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 II 7

и даде му евој еавјет. Ако он то изрече баш у иамјери да те оздоједи н увриједи то опст устрпи се, не допустн да се на твом лицу увиди твоја л>утња, него га поучи, а ако се ни тада не смири отпусти га, па се пожали његовим старијим. Ако си ти сам дао њему повод, да ти што непристојно рекне, то се тада још већма мораш умирити, иа себи приписивати кривицу, која ћете од тада чешће опомињати, како ћеш се према парохијанима нонашати. Законите потребе парохијана мораш подмирнти тачно и брзо. Ако његовој молби не можеш удовољити, не треба да га одбијаш грубим ријечима, него му лијепо докажи н разјасни за што не можеш да пспуниш његову молбу и жељу. Л свакој прилици понашај се према свима људима смјерно н ул.удно. Ако бп дошао свештенику нарохијанин да га упита за санјет о оиом, што не спада строго његовом звању, тада га треба поучитп и дати му о том прави нојам; догоди ли се да сам свештеник ие има јасног појма о оном, што га је иарохпјанин упитао, не треба за то да га од себе одбије, ј<-р ће тада овај мислити да свештеник жели: да му он нлатн за тај савјет, него слободно не стидећи се нека каже парохијанину, да му је о том не јасно, да то не зна, јер "11 е га тек тако увјерити, да он њему не ће да каже не за то, што би хтно измамити од њега што год новаца, него нросто за то, јер и сам не зна то. Могло би се до]'однти н то, да ком свештенику долазе парохијани о већим празницима да му честптају; наћи ће се некп, који долазе за то, што зна да ће бити иочашћен којом чашицом ракије; свештеник нек захвали свима, који су му честитали празнпк, али не треба да нудп ])акнј()м, јер: а) нпје могуће толпке подмирпте са инћем, о ) не доликује њему, да

онија Парохијане и в) м<фу онима, који ппју, нађе се често п такав, који се врло брзо опије, којп не може издржати пиће, а није лијепо да пз свештеннкове куће излазе пјани његови парохнјани. Ако свегатепик хоће да покаже, да му је мило што му парохијанп долазе о празнику, може позвати и обуставити неколнко најодл! 1чн их иарохијана. Тако треба да поступа свештеншс са простијим народом; али ако њему дође образоваи парохијанин макар и од нижег звања, таквом треба свештеник да понудп столицу, али не треба на један пут да изнесе пред њега јело и ииће н тијем да га нуди. Ако би он дошао за вријеме ручка, вечере или кад се иије кава, то га може он понудити. Разговарати треба с њим само о оном, ради чега је дошао, а није умјесно с њим говорити о другом чему, јер га не нознајеш; такав говор можеш заиодјенути са познатнм н то онда, кад овај не има свог посла. Ако свештенику дође у иосјету човјек вишег звања, то он мора бити паж.впвпјп у постунању према њему; њега не треба устав.ватн на јело па још ако томе није вријеме; дође ли он у вријеме, кад се може позвати на то, онда би то и могао учинити. — У дане црквене славе или у оне дане кад се што особито важног догодило у жнвоту свештениковом, може он позвати ког парохијанина на угошћење, али ово мора бптп скромно спремл.ено, без сувншнпх припрема. У опште свештенпк при дочекивању ма ког парохијана н у разговору са њима треба да буде смјеран, учтив, солидан. Ако свештеника зову у парохију кућп ког парохијанина, то он не треба ннкад да из неиа !,а улази у његову собу а особито онда, кад уза се носи светињу, него нека очека да кућна чељад уреде,