Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 237

Желити је — љубезни моји — да Бог ублажи свештеничке нападаче, те да пођу бољим и ио цркву и ио народ правцем и да им иросвјети разум: да никад више не отворе уста иротив највећег на свијоту свештеничког чнна. Дај Боже да се од јако свак држи с.ведећих еветих ријечп, којих је Дух свети изговој>ио пј >еко премудрог Сираха у св. Писму, и ко1 *е гласе овако: „В»К> ТКО!И Е.МГОГОК-бн Го!ПОД!КН, II IерЕегш чтн, Вии [н.1010 тконо коз.ноби [ОткорШ()го тд, н мУжнтмж его н! шсгДкн. Б онга Г ошоди, н промлкн 1бјии, н дижд-к ЧЖТ^ е,иУ УИКШЖ! З^ПОК^Д.! тн Гошод-к" т. ј. л свом душом твојом прослављај Бога п свештенике његове поштуј ; свом силом твојом љуби створитеља твога и служитеље његове т. ј. свештеника неодустај. Бој се Госнода Бога и прослави свештеника и давај му оброк т. ј. дио, као што ти је заповједао Бог;" јср иочаст, која се одаје свештенику, односи се самом Богу; а такођер и безчастије, које се чини свештенику, чини се самом Богу: „Који вас прима, мене прима, и ко се вас одриче, мене се одјшче", вели Бог, што тј >сба упамтити

добро. А ако ти је, брате, свештеник нешто кјшво учинио, па неможеш да то прегориш, тужи га духовној власти и докажи његову кривицу, али уједно и поштуј га; немој му ти судитн; немој викатп и нападати на њега; немој га огова(>ати ПЈзед свијетом, немој му пријетити: „тужићу те'~! То је зло, велико зло, које носи за собом велику штету цјжви н на]>оду, те зато сам и говорио данас о том; да је то добро не би га Бог забрањивао, неби сви просвештени и паметни људи поштовали своје свештенике и уважавалн их пред свијетом; а сваком злу има и лијека на овом свијету, само да хоће људи да га траже по узакоњеном реду. Свештеници пак, ако хоће да су мирни, дужни су и треба до6ј>о у свему да назе: да не бн давали иовод да се свијет жали на њих. Тако треба сви да се владамо, ако хоћемо добра и себи и вјерн и шфодности нашој. Који нма срца н српског осјећаја нека добро расуди о том, што смо говорили, па ће на чисто бити. Амин. Г. Б. Д. Т. М. Д. И.

Ускр шњи иовдрав Православног епископа далматинског и истријског Никодима. Пречшноме клиру и свемц ттравославном народу спархијс својс. никодим, по божјој милости православни епископ далматински и истријски. пречасноме клиру и свему православном народу епархије своје. мир и благослов од свемогуЂега и благога Бога. Л1Ц! Ж! ХрНГТОСК Н( К01ТМ, тпу \ко пропок-бдинн! НИШ!, Т1ЦД Ж! II к^р>< киши (I. Кор. 15, 14). Славећи данас црква наша успомену васкр- је на земљу тај обећанн Месија у лицу Исуса сења Хрнстова, она називље овај дан „пјмздникок-н Христа, и почео је проповиједати дјело спасења пј>.1здннк'к и торжнтко торжитк^", ПЈтзником над I и рпјечју и чудесима обраћати људе у божје празницима н свечаношћу над свечаностима, царство, казујући, да ће вијенац славе Јвегове Овијем света црква даје израза таквој једној бити крсна смрт његова (Јов. 10, 31) и васкрсење истини, која има одлучни значај за христијанство. његово из мјутвпх (Јов. 2, 19). Послије многих У староме завјету нредсказано јс било, да ће чудеса, што је учинио био, ПЈХшовиједајући науку доћи Меснја, божјн Син, да крвљу својом искуни своју, кад су Јудеји тј )ажи.;ш од њега нових људски ]>од од гријеха, и да васкрсењем својим чудеса, он им казује: род-к лКкнк-к и прммкод^н знниз мјзтвих побједи смјгг , те човјека да препороди .инпл ни\1тг, н зн.мпннк н! джтм. е.иУ ток.ио зни.шнн И с Богом да га сједнни (Псал. 70, 20. ()с. 0, 1онк1 пцороки; акож: ко к1- 1оии ко чр !К -6 киток! трн дни 3). Кад се навршише времена (Гал. 4, 4), дошао ј и трн нош^н, тико е У дп-т, и Омн-к чмок^чккш к-к прд|(м