Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7

је појам о вјери, који даје непокварени човјеков разум, и који потиче из саме духовне природе човјека. А овај исти појам о вјери даје и свето писмо, кад каже, да је вјеЈ>а Киок.н/имд- изкецЈжн! и к(Ц1ж шкидн.нму-к ок.тичжк (Јевр. 11. 1). Као таква, вјера обухвата сву душу човјекову, обухвата му ум, исто као н срце п вол.у, и даје му снагу на свс оно, што има најсветијега и најплеменитијега. Она је таква природна својина човјекова бића. да није могуће без и^е п замислити човјека, који је у нормалном стаљу. Из онога, што ћу дал>е казати, видјоће се, како је ово необорива истина, коју су вијекови засвједочили и која ће свагда непомичном остаги, јер је то божје дјело. Према овомс, нијекати вјсру и значај њезин, колико је светогрдно,толгко је и несмислино. Рт ^з^.ижг к-к ((ј)дц^ гко!.ит»: н(;!тк Бог-к (Псалм. 13, 1); јер збил.а са.мо безумнић може то да рече и да нијече вјеру у Бога. — Што пак назови мудраци свјетски наводе, да вјбра може тек нешто да значи само за слабомоћие и неизображене људе, а никако за изображеЈе и научене, — ово се може само говорити, аЈИ никада и доказати, јер свакидашњи појави духсвнога живота човјекова до очигледностп свјероче о противном. Да узмемо један од најобичнијхх такових појава, који врло често бивају и ко^ људи, који сматрају себе нанреднима и пзобраданима. Човјеку се ирикаже згода, да може извести нешто, што му по земаљскнм његовим нјнликама иде у рачун, а што је међу тпјем по Вебн заб))ањено н кажљиво. Вуче га нај јача -Јцекља, да чим прије то оствари; али у ономе часЈ, кад ће да изврши дјело и да уступи страсти, дже се глас савјести његове и опомпње га на мордагу дужност, која га веже. Тај глас његове сагести потреса му душу, и он одступа од зачете тамјере и подвргава се дужности. Па шта је тизм човјек учинио? Показао је н нехотице де и .а вјеру у нешто невидљиво и у велику моћ те ноидљиве снле; он је у тај час дјелом засвједочп, како каже св. писмо: кјцкн шкиди.имук оклнмжие. ћвидљива сила, у коју је човјек у овом случају геру своју показао, јест она морална дужност, Ја коју га је глас савјести његове опоменуо. II показавши на дјелу, у самој ствари, ту вјеру воју у невидљиво, и савладавшп своју страст II |д мишљу о моралној дужностп. и то баш у онм тренутку. кад је та страст најјача била и кј , је нзгледало, да је наЈлакше задовољити јој.— није ли то велика и мучпо добивена

морална побједа. а у исто вријеме и непобитни доказ о урођености у човјеку вјере? Зар би слабомоћни човјек кадар бпо, да такву побједу одржи? Овај је примјер узет између најобичнијих појава духовнога живота човјекова; а ја не ћу ни да говорим, јер је свакоме позната Ствар, како су у часу смрти обраћају на покајање и исповједају срдачну своју вјеру у Бога, и љеговој се вјечној правди ирепоручуЈ *у чак и онакви људи, који су кроз сав свој живот показивалн. да у ништа не вјерују, а п друге учили, да је вјера бесмислица, и да само прости свнјет може да има поуздања у моћ вјере, а никако изображени човјек! Ју не ћу о овоме да говорим, јор су нам иримјери таквих људи сваки дан пред очима, а који примјери, и да није учења св. писма о вјери, најочигледнпје показују свакоме, почињући од најпростијега, па до најизображенпјега човјека, шта је вјера и какав је значај и моћ вјере. Показавши, шта је вјера, ја сам тијем већ у главноме нагласио и потребу за свакога човјека и неонходност вјере. Пошљедна је цијељ човјека, да се сједини с Богом. (Јво ће он постигнути. ако угоди Богу, ако живот свој сав буде упорављао по божјим заповјестима. Угодити пак Богу није могуће без вјере. Г^з-к к^рм, пише ап. Павао, ш коз-ножно УгоДНТИ КогУ : К^рОКЛТН П0Д0К.ПТ1ч прнуодАцн.и^ к-к Бог8, лко егтк, н кзккк.ноцш.и-м его .чздокоздитмк кнклп-к! (Јсвр. 11, 6> Сам Псус Х јшстос каже: /!;■>,-м ег.ик П&ТК И 1КТННЛ 11 ЖИКОТЧч! : ННКТОЖ! Пј)|НД!ТТ \1 ко ОтцК, ток.но ,ннок> (Јов. 14, 6). Ко дакле не иознаје Исуса Христа и нема вјере у њега, тај се не може сјединити с Богом, нитн се спасти (испоредн Дјел. ап. 4, 11. 12). Ово је учење св. пнема. и дакле безусловно свето и истинито. Али неоиходност вјерс истиче се и из положаја нашега на земљи, из услова земаљскога живота нашег. Земаљски наш живот изложен је свакој случајности, и неопредјељени су и тамни путеви његови. Разуму своме човјек не може да се у томе повјери и да ее у њ поузда, јер му је разум слаб, те му треба помоћи, заведен је на странпутицу, те га треба на прави иут упоравити, несталан је, те га треба учврстити и потпору му дати; а то може само и једино вјера да учнни. На слабоет разума нашега ми наилазимо на сваком кораку живота нашега Разумом нашнм ми не само што нијесмо кадри позпати све оно