Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7 Б.-Х.

спомиње се вјера, заједно са љубављу и надом, као једна од основних христјанских врлина (I Кор. 13, 13). Али да вјера наша, коју смо умом усвојили и коју срцем његујемо, буде правом христијанском врлином, она мора бити жива. А живом ће она бптн само тада, кад је прате добра дјела, јер, по ријенима св. писма, к^јм ј.г-> де/п>( .шрткл е;т'к. Постоји п данас једно велико христјанско друштво, које не смаТра нужннм добра дјела за спасење. Кажу: ако је спасење наше извршено благодаћу, тада ми немамо више гата да чпнимо ; а ако неки прописују строге уставе н налажу духовне терете на себе и на друге, тада је то просто воља човјекова била, а нијеправо схваћање благодати. ГГосао наш као христјана, не састоји се у добрим дјелима, него у вјерн. Овако кажу учитељи поменутог христјанског друштва. Апостол Јаков прије деветнаест внјекова нмао је посла са истим оваким учитељима, којп су доказивали, а да се човјек може спасти самом вјером, без потребе да чини и добра дјела. Опровржење тога учења сачувало нам се у посланици истога апостола. Он спомиње најприје, како је дужан сваки да чува и пзвршује све заповијестн Господ^ве, на пита: „Каква је корнст, браћо моја, ако ко рече да има вјеру, а дјела нема ? Зар га може вјера спастн"? .. Вјера ако дјела нема, мртва је по себн". Прнводи за тијем неколике примјере. како пема смнсла рачунати на саму вјеру без дјела, те завршује непобитним наводом, да „као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без добрнх дјела мртва" (Јаков. 2, 14—26). 3" овоме истоме је емислу учио и сам основатељ вјере Исус Христост. У знаменитој бесједи својој на гори, он напомиње ученицима својим, да ће се спасти не они, који га ријечима исповнједају, него који чине ћољу оца небескога: н( ејлк-к г,мго ,1ан /ии : Го!подн, Гогподн, кнндетг к-к цлргткк н!е !шо(, ио ткорлн ко/ио Отцл ,чо (го, нж( естк иа (Мат. 7, 21). Учење ово св. писма мени изгледа толико јасно, да је сувишно свако друго разлагање. Вјера ће нам наша бпти од користи, ако се ми будемо владалп по иравилима вјере, ако будемо строго испуњавали све прописе њене и ако је са добрим дјелима будемо уздржавали живом. Без тога, без добрих дјела, вјера је наша мртва. Није у осталом доста за праву вјеру, да она потиче од срца и да је жпва, него треба још да је она чврста и постојана. Познавајући

ГОЧИИК Срт. 245

значај вјере за сав наш живот, и колико је неопходна она за спасење наше, свакн, који хоће да се благодатпма вјере корпсти, дужан је настојати да свагДа постојан у њој буде, а то значи, да је у вјерп чврст и непомичан, да јој се безусловно покорава умом и срцем п да је готов за њу све на евп јету радије претрпјети, него ли издати је. Па ово нас побуђују, колико блага, што од свете вјере добивамо, толико нсто п она велпка моћ, којом вјера дјелчје на оне, који су њом нскрено и живо проникнути и у њој постојани. Вн сте чулп, браћо, читање апостола на недјељу православља, на сте вндјелн какву је моћ улпјевала вјера у душу свнју оних побожних и великих људи, што се тамо спомињу. „Вјером", казано јс тамо п у предходна два зачала, „принесе Авељ Богу велпку жртву; вјером бн Енох пренесен I да не види смрти; вјером Иоје прнмпвпш заиовнјест начпнн ковчег за спасење дома свога п поста нашљедник правде по вјери; вјером дође Аврам у земљу обећану; вјером Оара нероткиња . прпми силу и ])одп нреко времена старостп; вјером благословп Исак Јакова п Исава у стварима, ј које ће доћи; вјером благословп Јаков умирућп свакога спна Јосифова; вјером остави Мојсије Египат, не бојавтпп се љутине цареве; вјером пријеђоше синови Израиљеви црвено море, као по сухој землзп; вјером падоше зндовн јерихонски ; вјером сви ти људи побиједише царства, учинпше правду, добпше обећања, ојачаше од немоћи, ностанш јаки у биткама, растјерагае војске ту1;е, жене прпмпше своје мртве нз васкрсе.ња" (Јевр. гл. 11). Да како, само је вјера могла нобудити све ове и друге велике л.уде, о којима нам ап. Павао спомпње, и само је она им могла дати снаге, да се онаква велпка дјела изведу. ГГренесимо се у доба христјанства, и наћн ћемо још сјајнију потврду овога. Зар бп без чврстога постојанства у вјери, коју засвједочигае крвљу сво јом, стеклп славна имена мученика за вјеру оне хиљаде и хнљаде људи, почнњући од светог архпђакона Стевана, па кроз све хрпстјанске впјекове? Зар би отац православља, великн Атанаеије, стекао био ону славу,којом га мн величамо, да није, охрабрен вјером и постојан у н.ој, знао до ногањедњега часа протустатп силним непрнјатељима својим и православља, п свладатп пх? Зар бп славни Златоуст, у борбп са гордом царицом Пулхернјом, могао изићи нобједиоцем из борбе, да није бпло код њега чврстога поото-