Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 246

Б.-Х. ИСТОЧИИК

Св. 6 II 7

јанства у вјери? Зар би имао смионости свети Амвроснје повратити са прага црквеннога цара Теодоспја, да га није вјера снажила? Зар би толики свети епископи имали снаге, да се одупру гонноцима православне цркве, и гониоцима најмоћнијима, да нијесу чврсти и постојани били у вјери својој? Зар би наш српски народ могао данас поносити се именом својим и вјером својом, да нијесу стари наши чврсти у вјери били, те охрабрени њом протустајали сваком противничком нападају? Зар би . . ., али ћу и ја рећи са ап. Павлом: „Шта ћу још да казујем? јер ми не бн достало времена, кад би сгао приповиједати" о свима оним многим светим људима, који силом вјере и постојанством у њој почннише таква велика и славна дјела, која људском моћи не би били кадри никада извести, а која само вјерол! у Бога и у његово свемогућство изведоше. Па имајући све ове днвне примјере пред очнма, хоћемо ли мн, браћо, да запустимо вјеру нашу, илн ћемо да у њој чврсти и постојани остаиемо ? Да завршим. Ја сам показао, шта је вјера и какав је значај њезин, показао сам колико је она потре бита и корисна човјеку, а показао сам и каква она мора да буде, да би човјек могао праву корист од ње иматн за овај н за будући живот. Проповиједање ми је било нскрено и од срца, а знајући вјеру вашу, могу се надати, да су моје ријечи допрле и до вашега срца, те дакле да ће благословеним плодом те ријечи уродити. Али заслуга за то није у мом проповиједању, нити

у вашој вјери, него у великом догађај у, којега усномену мн данас славимо. Дш,( Хрктоск н( косчм, ти^1 пропок^дшш ниин, тсцн ж! н к^рд кмшл. Да НИЈе Хрнстос воскрсао, све би било обман, све пука машта; узлуд и моје рпјечи, узалуд и вјера ваша. Ово сам казао у иочетку ове моје бесједе. Али Х јштос-к ко(кјш1, кажу свједоцп Хрпстове смрти; Хритоск когкрк!, каже све оно мноштво народа, које је слушало Христову проповијед за четрдесет дана, док се пије вазнесао на небо; Хрптоп, ко!криск, каже нам историја свијета, — н ми данас, заједно са милионима вјерних, радосно одговорамо: ко штнн^ ко(кри(. И имамо рашта да то радосно кажемо, јер благодарећи великоме догађају васкресења Христова, ми данас можемо да се христјанима зовемо, можемо данас да се ионосимо вјером нашом, можемо да се користимо свима добрима, што нам вјера наша даје. Славећи данас празник Христова васкрееења, ми славимо уједно и нразник вјере наше. Па овај велики празник, овај празник над свима празницима, ја вам, браћо драга, честитам из дубљине душе моје, желећи вам од Бога помоћ, да у вјери светој будете свагда чврсти и постојни, како би обилато могли уживатн плодове свете вјере и достојно прослављати велики празнпк вјере, свето Христово васкрсење, како ове, тако и за много других још година. Амин. У Задру, на дан Христова васкрсења 1891. Никодим епископ.

Недјеља осма по Пасхи, педјеља свете педесетнице. (Парафраза са руског језика). „ НеЉу вас ошавити сиротне, дапи %у к вама и . (Јов. 14, 18.) гкшипА које га Ие отац послати у име моје Он Ие вас паучити свему и жтоменцИс вам све што вам рекох ". (Јов. 14, 26.)

У овај велики дан испунило се је свето обећање, које је Господ наш Исус Христос дао св. апостолима: Ћ неЛу вас оставити сиротне; доАи /<'// к вама и . (Јов. 14, 18).

У овај свети дан, Бого-отац послао је у име Исуса Христа утјешитеља, Духа истине, који од оца исходи, да научи ученике свему и испунн им обећање своје, које је Он казао још за живота свога на земљи: „Л утјешихаељ Дух

У овај торжествени дан — дан педесети послије Пасхе, када „ бијаху заједио сви апостоли једино-душно. у један иут иостаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни евц куИу гдје сјеђаху. И ттоказаше им се раздјељени језици као огњени, и сједе по један па свакога од њих.