Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 248

В .-Х. источник

Св. 6 и 7

тоткани далматик", кога су архијереји доцније назвади „сакос". 1 ) 0 слици, светој икони св. Педесетнице. На светим иконама, на којима се изображава (сдика) св. Педесетница св. Троица, или скун апостола са Богомајком и силазак Духа ј св. на љих, впдимо код ногу апостолских слику — пзображење човјека, са плаштом у руци на коме је слика налик на човечију главу, Многи од византијских агиографа по тумачењу животописаца, стављали су натпис на њих „свет", - мислећи, да исти човјек преставља овај впдљиви, матерпјални свијет. Никодим светогорац пак, каже, односно тога надписа, да је он некоректан, н да је посљедица неправплног тумачења стародревне слике свете педесетнице, по којој изображени човјек У п]јво вријеме тај царски златоткани дар латик : имао је нраво носити само један васељенски иатриарах и | то у години дана само три пута, — на Рожденство Христомо, Насху и Педесетницу. Доцније дозвољено је да га ј могу носити и др. патријарси, митроиолити и архијереји; а ! још доцније и свима епископима. Преводилац. ј

до ногу апоетолских непреставља овај свијет, већ пророка Јоила, који је у II глави 28 стпха. прорекао о силазку Духа светога на Аиостоле, овнм ријечима: „/'/ послије #ц излити дух свој на свако тије.го, и ПЈжрица Ие сипови ваши и кАери ваше, смгарци Г,е ваши сашпаи ене , млади/ш Ие ваши виЈјаш.и утв &ре ." Ну, напосљетку, може се пристати п на то, да се може преставити на тој слици и свијет; али, тек онда, кад би над главом човјека, којн се пзображава до ногу апостолских, био наслпкан плашт на коме је и изображење Исуса Христа, који заисга означава земл.у и свијет (оМ. ;5. 220.) Многи сликари св. икона на икони св. иедесетнице изображавају и Апостола Павла. Ну, то је са свим погрјешно, јср он тада још -није био хришћанин. Апостол Павле у хришканство је прешао тек послије смрти Архнђакона Стефана, кога су јудеји камењем затрпали и убили. (Дјејанија IX.) Милош С. Анђелковић ученик Петроградске семинарије.

Поука о испиту брачиих. Љубезма дјецо!

Дођосте ми, да. пред-а-мном као нред духо- : вником својим изјавите и исповједите узајамну вашу вољу, споразум и сагласност к брачном сажитпју, јели? Е па кад је тако, то ете ми прнје свега обоје дужни овђе ту вашу међусобну 1 вољу свечано и ријечима потврднти и заевједочити. Сад пак кад сам вас саслушао н међу вама праву, непритворну и искрену вољу и споразум нашао, и кад сам потпуно увјерење стекао, да се узимљете из чисте љубави, а не силом и наговором, из претње и бојазни какве, — јер брак и треба да је дјело слободае вол>е; — те кад сте ми на ношљетку и доказа дали, да и прописане црквене молитве знате, не могу вас одмах од себе одпустити, а да вам не напоменем, шта је брак, у чему дежи суштина и светиња брачне свезе, у коју ступате, и да вам на памет не ириведем све оне дужности и обвезе, којих ћете се у брачном животу држати имати. Брак, (брачна свеза или простије рећи женидба и удадба,) који у духовном смислу ире-

тставља свезу жениха Христа са невјестом својом еветом црквом, јелте божанствена установа. Суштина нак брачне евезе саегојн се узајамном споразуму VI изјавп двију разносиолних лица пред евештеником, да су наумклн брачни живот проводити н све с њиме скопчане дужности драговољно испуњавати. Да би ова брачпа -свеза законнте ваљаности имала, благоеиља је сама црква; за то свакп они брак, који није црквом благословен, и нема права да се брак назове ; па и ако кадгод то незаслужено име и понесе, може га понијети симо као „ дин.ћи брак". Пошто је — како рекох — брак као тајна божанствена установа, то га као такву треба чувати и поштовати, јер ко се огријеши о ту велику тајну, огријешио се о заповијест самога Бога. Дакле треба, да настојите, да вам брак читавог вашег вијека буде и остане правом светињом! Услов за срећан и задовољан брачни жпвот јесте искрено, савјесно и потпуно испуњавање и вршење разних дужности и обвеза, које сте