Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 II 7 В.-Х.

II папунише се сви Духа свегстга, и тточеше гово]тти други.м језицима, као што им Дух даваше те говораху. и (Дјела апост. 2, 1—4). .,У овај дан и Парћани п Миђани, 1*'ламл.анп и свп. којн су из Месопотамијс, и нз Јудсје н Кападохпје, и из Понта н из Азије, л из Фригије п из Памфилије; и из Мисира и из крајева Лпвијских код Кнрине, и путници из I 'има, Јудеји и дошљаци, Крпћанн и Арапи чуше од св. апостола проповјед о величију и слави Божнјој, сваки на свом матертБем језику" (Дјсла апостола, 2, 9—11.) Тада је апостол Петар изговорио сакупљеном народу проповјед о Госноду Исусу Хрпсту: о његовом васкрсењу и распећу, да су многи одмнх тога часа покрстилп се. До тог времена христову цркву сачињавали су бпли само 120 људи, а послије проиовједп божанственог мужа, апостола Петра, — од један пут је прешло у христову вјеру три хиљаде људи: г кој и дакле радо тгримише ријсч његову крсшише се ; и иосишде у тај дсш око три хиљаде душа и . (Дјела апостл. 2, 41.). С тога наша света православна црква на дан педесетнпце не иразнује само снлазак Духа светог на аностоле, но н оснивање свете цркве Христове на земљи. Стари Јудејп празновали су педесетницу — осму недјељу по Пасхи као празник првине од нрвога рода земље (Исх. XXIII. 19) а ми Хришћани празнујемо због силазка Духа светог на апостоле, због оснивање цркве хрпстове н примање благодети на Сиону. Свету педесетннцу или св. Тропцу апостоли су торжанствено празновали и поставилп правило, да се мора празновати: Послпје десет дана од Вазнесенија, дан којн послије Васкрсења буде педесети. нека вам буде велики нразник; јер, нам је у тај дан у три часа послао Господ наш II. X. Духа светог н задахнуо силом Шеговом и почелп смо говорити новим језпцима, како нам Он казиваше, те смо проповједали п Јудејима и јазичннцпма да је Он Господ • Исус Христос Спн Божпји одређен самим Богом, да буде судија живим и мртвим. (Апостол. пост V, 20) Важност овог празника показују и сами називи коме су придјевали стари хришћани, називајући га: „светим", „чеетним", „даном Духа", „даном испуњене наде", „празником превнспреним'' и „празннком поељедњим;" а св. Златоуст га назива Митрополијом иразника и

ГОЧНИК Стр. 247 нлодом обећања Господа. (П слово на педесетницу.) А пошто се у тај дан посведочила п велика тајпа свете јединосушне, жнвотвореће и неразд јељпве Троице, то се ова недјеља н назива „недјеља св. тропце". Први дан свете Троице, педесети дан послије Пасхе, празнује се за спомен спласка св. Духа на Апоетоле; а други дан у част — искључиво — Духа светог; стога ми у понедељак осме недеље по пасхи, на други дан св. троице читамо у Синаксару ове ријечи: п у овај дан други тн> тгедесетници, иразнујемо сеетог животворсЛег и свемогуИсг Духа : Бога у троици, који је јсданосуштан и јединославан Оцуи Сину и . 1 ). Свети Д\'х назива се' утјегаитељем, који оживл.ава и укрепљава оне, који га прпме. А по што Исус Хрпстос као један од свете Троице јест п назива се утјешитељем, — то говорећи о св. Духу, он њега назнва другим угјешитељем. (Јов. XI V. 1(3). Стари христјанн под педесетнпцом разумјевалп су сво вр'јсме нзмеђу пасхе н педесетнице, а у последње вр'јеме, кад је у број празнпка заведен и празннк Вознесења Христовог, под педесетницом почели су разумјевати само иедесетп дан по пасхн, због чега се тај дан — недјеља и зове „ недјеља тдесетнице. и У току сви псдесет дана од пасхе рачунајући, хришћани треба да су весели и при молптвн у црквн да неклече, нити да носте: „НКО ПОКННЖТ, К$Д(Т"к Гр ^-8 ПОЈТАфША Кк Д!НК Го1ПОДЕНК, Т. 6. КК ДЖК КОШрКШНА, НЛН КО ОКф| КТ> ПАТД!!АТНН ц!>, И.1Н КО окц1! О,Иј)Л'М10ЦЈЖ ПрЛЗНИЧНК1И джк; рлдокитксл к*к етн дјнк ." (Апост. пост. кн. V. гл. 20, 8.) Милостиње и добра дјела треба чинити с особитим усрдијем; слуге одморитп од рада, литурђију свршаватп сваки дан, а из св. ипсма чнтатн већпном Дјела апостолска, из којих се јасно видп чудесно хрнстово воскресеније, Господа нашег Исуса Христа. Празннк овај за врнјеме византијских императора празнован је са особитим велпкољепијем. Код њих у двору тада су се пјевале милозвучне химне, многољетствпја итд. а императори су се облачили у свечано рухо, облачили су т. з. „злаПо овоме, види се, да није по правилу, игто се св. троица празнује код нас и трећег дана; јер у синаксару нише јасно, да треба тога дана вршити обилно богослужење. Ну пошто код нас такав обичај поетоји давно, то смо и ми за то, да се иразнује св. троица три дана; јер добри обичаји често пута код народа постају и иравила. Преводилац.