Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 332

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

кратким ногама и дугачким репом, за који се нохватали неки млади, безазлени, нохваљени, босански историчари и епиграфисте. Што се и г. Оава Косановпћ међу ту колону умјешао то не могу никако да појмим, не могу за то: што је он био срећап иа прочитао и публицирао клетву са „Србуље" ТГлев.ваиске, клетву на јеретике који рКгЛМЦКИК 1К1ТО.И& Н ЧкГГНО ,и8 Кј )'гт8 и ИНКОНЛ.ИК И [ТИ.ИК ,110Ц1!.Ик ј)8гД(0ф! [( II,ИК ДЛ кУд^ТК прок.нти на послије изређапих неколико имена јеретичкнх, видио је и сам тврди, да је Радин-гост Херцегов, потписан на дну листа другим мастилом и познијом руком, која је ближа брзопису него минијатури. Мјесто да се уиитао: рашта је тако хотимично доцнпје подметнуто п гост Радин као јеретик жигосан, кад се зна да се Херцег Стеван код тега исповједао и причешћивао ? Кад је г. Хаџи Сава видио то нодметање а за православно вјероваше Херцегово знао, онда је морао енергично у својим „несугласицама" да каже: да Херцег Стеван није био Богумил, већ онако мекушки записа: изгледа да је он бпо православни нладалац. 1 ) Он дакле вјерује п ово и оно, а није му много стало до српске нстнне. Само да не буде по Виду Вулетићу. Да је то ко други написао ја се неби ни осврнуо ни жестио, ал кад то избаци Србин, некада митрополит сарајевски онда — ето криво ми је . . . Да је било во.ве у родољубивога кшижевника и старинара г. Саве митрополита, он би могао доста о босанским Богумилима казати, јер он је пропутовао готово цијелу Босну па је свуда могао разгледати гробља и расппгатн се о традицијама, па онолико колико би чуо и онако како је знао за') Бос. Вила VI. 11

биљежио и потомству оставио на услугу и одбрану. Жалио сам па и сада жалим што ми никад моја средства нису допустила, да Херцег-Босном цијелом пропутујем те да народно предаше о Богумилима са историјом мултиплицирам и у склад доведем. Ал ако ми и нису моји злотвори, кубура и оскудица таку концесију пздавали, ја сам опет прочачкао све џепове и џепиће па накрмио неколико новчића те се с' шима упутио у Јаниче, па преко Ускопља и Јабланице и у стародревни град Прозор. Јаниче и Прозор некадање су митрополије дједова Босанских, па сам знао да ћу бар из традиција колпко толико разабрати п о шиховој вје/ш босанској и цркви босанској. Мало сам прошао па мало и чуо, ал' опет је дово.мк) да се види шта је предање сачувало о епископији босанског дједе Радомира , оног силног митрополита који се усудио пред разјареним краљем Остојом , узети војводу Павла КлегииЛа у заштиту, те га из Дубровника оиет у Босну довести, а увређеног краља да натјера: да своје безакоње нризна те да војводи одузето имање опет поврати. 2 ) То писмо којим је војвода Павле позван у отаџбину, једини је аргуменат из канцеларнје митрополитске из почетка XV. вјека па ћу ја овдје преписатн ради стилиузације и филологике, јер ПуциКеви „споменици" ријетко доппру већ до руку, а Петрановнћеве расправе, у којој је такође прештампано, готово је нестало. Писмо је писано републици Дуброиачкој, а тамо су га донијели [троиници и кркгтклни (архимандрити и јермонаси) митроиолије Јаничке. Ево тога интересантног споменика аукторитета босанског дједе Радомира. 2 ) ЕИжнк-к Ц !рккн прлкомикнои. В Штрогрид^ 1829. год. Ш. 114.