Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 334

Ја овако говорим, јер сам се и ја из Јаиича уиутио у села Згопгће и Дривушу, па и ја прегледао опу групу стећака на „11,рквини". Камо срећа да сам нх ја пре г. Стратимировића знао и објелоданити, као неук у тпм каменитим шарама оставио сам стручњаку да их боље од мене опише. Ал тсао и невјешт и пеук опет сам са орнамената на великом стећку внше од г. С г гратимнровића дознао, те га могу упу. тити на чланке археолошке учених раден м к'л $Валтров11 Ла, ВулешиАа и Фране ГадиКа, па кад њих проучи онда мора п он сазнати: да торсати, виниети и меандрали на зачељу великог стећка Загошћанског, «У нису произволно смјешани романски и византиски стилови, већ чиста српска скулптура, коју није ни далматииски вјеИ1так „наше крвп" извајао, већ баш Србин умјетник из Херцег-Босне или Душаиове Србије. — Ја не могу да се упуштам у појединости рељифске ни орнаментичке па да са оних фигурала натерам воду на мој млин, ал ћу опет држати да са колом српским и игром ловачком на велпком стећку, ! није исписано родославље племенитог самртника под њиме, већ слава и рахатан живот властелински, у слободној богатој отаџбини. То што рекох само је нузгред, јерја нпт сам вјешт ннт ми је за то мјеста у овом чланку, да се упуштам у појединости резачке, ал ми је до тога стало да госп. Стратимировићу кажем: оно је српски гроб. Да је Згошћански стећак над прахом српским еклатантно свједоче сви орнаменти на шему, па и славенско слово нк које описивач нпје смјео прећутатп. За срце ми је прпонуо иисац „8гес1јеујекоупо^ ^гоШја" што мјестимице ју- ј

стицијалпо српски говори, па сам се за то више и разљутио на њега кад сам гдје-гдје за дискреције запео, јер је .љуто пред истином скривио што је на сав глас викнуо: да ни на једном стећку Згошћанском нема крста. Лијепо чланак чагађа орјентацију темеља разрушене цркве на Црквини, а подупире се и о орнаментацпју црквице на самом стећку, те готово тврдн: да је олтар те разрушене цркве, истоку окренут био. И ио томе могло би се нагаћати да је гробље православно. Но из те енунцијације не може опет одлучно и позитивно потврдити, да та источна цркпа није била јеретичка. јер су се западњаци научили православље у Боснн за врпјеме краљева игнорирати. Ја сам у овој конпилацији на впше мјеста фактпчио доказао каке смо деволуције због православља у Босни прет^рили, па сам и сад скрупулозан да се неће каки популаран историчар излнјећи којп ће тврдити: да је црквина Згошћаиска Бог умилско гробље; јер Фарлати аргументирао је: да су Богумили босански пзит ^етеаћ — у храмовима богу се молили. Ма да зпа свако да богумилској сектн нису храмови требали, данас је та ексцелентна шала исторична истина, па ће се можда ко пронаћи да се и сад тако прошали, па казати: да је и разрушена црква на старом гробљу код Згошћа храм богумилски. Слабачка обрана би јој била што јој је овалан теме.в олтарски истоку окренут. Ил можда за вријеме краљева босанских, и за вријеме цркве и вјере бо санске, није био исток у селу Згошћу на том мјесту гдје је сад? Можда је онда