Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

/

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 335.

исток на југу био ? Ето ја сам на све приправан да каку превантиву у овом чданку не учиним. Ал да је исток и у средњем вијеку на Згошћанском старинском гробљу на истоку био, свједочи нам јасно и разговјетно темељ иравославне разрушене српске цркве, који се и сад много боље распознаје него што га је г. Стратимировић описао. Олтар је јамачно (а не вјероватно) и за цијело на истоку, а да је на њему и часно знамење мука Христових блистало, то потврђује онај рељифован крстић на великом стећку, кој и је г. Стратимировић онако прегнантно описао, а крстић онако свентуално прећутао, И ја сам прије четири године над истим стећком слатким се мислима надимао, а за златном прошлошћу наше драге Босне уздисао, а онда је на шему на натппсној таблици на почетку, крстић православну гробницу ескулпациро. Таблица је и онда била сечивом изглодана, ал се на њој могло лијепо расчитати слова 8 к нк ћ м п м. Са традицијом која памти да су се католици са Србима о ту цркву у прошлом вијеку и отимали, у свезн је јамачно и та исјечена плочица коју су можда исјекли за то, да се без натписа боље довијати могу, па да ју на тај начин и присвоје. Зуб времена, ил турска рука, начинили су мпр између двије хришћанске вјере па цркву са црном земљом сравнили, да не буде ником ни камена, а да на црној површинн од рушевина, духови н виле ма^иско коло заиграју уз рефрен славне прошлости српске. Дакле: по рушевинама јасно се распознаје да је олтар црквени истоку окренут био; на великом стећку крстић је рељифован; традиција памти да су ри-

мокатолпци са Србима о ту се цркву негда отимали. . . Па нијесу ли то све свједочанства п факти да је у тој цркви православни Србин свештеннк за народ српски Богу се молио ? Могу ли дакле и они стећци око правослевне цркве над ичијим прахом доли над српским почивати? Рашта се онда подмеће и заплеће? ТПто су остале плоче без икаког православног знака и натписа, ја мислим да због тог не морам ово што до сад рекох о Згошћанском гробљу ревоцнрати, јер то је евидентни доказ божије правде, која под црном земљом сво људство изједначава. Таштина властеле босанске н преко тога садатељског закона своје мртве је од „Себра" п „Бошње" одликовала, па ни плоче рељифима и орнаментима уресила. Ако ове средновјечне обичаје још са овим нашим најпросвећенијим вијеком ролдујем, па читаоце замолим да се сјете: да су многи и на садањнм православним гробницама видјели плоче са крстовима и без крстова (јер се они више главе извалили и разнијели) онда ћемо одлучно негирати сва до садања мнења, која су смјерала да докажу: да су плоче по старинским гробницама патаренске ил богумилске. По овоме дакле и натписнн и безнатппсни углађени стећци и мрамори по Херцег-Восни, нису пи богумилски ни предхисториски већ српски од Кулина па до последњег Стевана. 1Пто и те плоче нису орнаментиком украшене, није с' тога што нису могли, већ што по онодобном српском законику нису се смјелп са властелом ни у гробу изједначпти. Ко је читао Душанов законик и на ово ће иристатп. Знам ја т,а има у Босни и изван ње научењака који Душанов законик у прсте 2*