Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

/ПОИКИ ГП!Д(ј)Н .1 ШТО /ИЛК[И/Ч"ћ КОДНЧ-К Ш!1ТО ГЛКјШ .1 рлдУ.ШОКИЧЧу »Д,ИО [лрлкион-к ГКОЗДЖОКНЧ-К ШС.ИО ПЛН1НЛ пл.мчкокич-к нкн кл.^пр-к шшкнт-к к У којкн-ск шти.илрл ШККИШ1ГЛ II .Ш.КТНЛ КО ШНЧТ! Н Т(ШДО(ИЛ ур.иннлц-к Ук. Да се манастир после 1738. уздигао и напредовао, свједоче имена братства манастирског, које се 181 6. у п.ему налазило, а нуз имена потврђује и старац Маријановик да се послије куге за доба архимандрпта Пахомија хиљадиле манастирске овце. Ал ни са буном Кара-Ђор^евом, ни послије смртн чисгитог архимандрита Пахомија није манастир остао не такнут. Чемерних дана у њему провео је још и садањи јеромонах Герасим КочиХ. Још његово причање кадро је сузу из српског ока измамнти, а његово живовање прије 1875. године, крв се у српским жилама слеђава. Герасимово доба још је тражило: да Турцима коње по пољани хода док се они рахат у манастиру провесељавају; Герасиму још је доба налагало, да обилазећи свој народ у болести п невољи, бијелу чалму око главе веже, само да живот за народ и свој манастир очува. Што сам оволико писао о иесрећи Ј )Овсденс1сог мапасшира Гомионице , хтјео сам да докажем да је само вољом свемогућег Бога сачуван, н што сам одлучан да тврдпм: да је овај манастир имао ријетких и скуиоцијених Милешевских књига и утвари, на су тим честим бјегством и сеобом разнијете и погубљене. У том јадном сељакању ове заостале старине и записи благо су за српски народ п цркву, па сам захвалан милости божијој, што је мени у дио пало да их прнкупим и групиране публицирам: I. Рукоиисно Евангелије. На овом су евангелпју записи Мнлешевачки калуђера које сам већ напрнјед споменуо. Грдна је штета што му је, спгурно прошлог вијека, непажњом неуких калуђера много лисгова

покпдано, а и ово што има измољчано је и од влаге одатруло, да га се неможе човјек преватити а да га још више не оштети. Судећи ио напрпјед препнсаним записима, нема сумње да је у њему било и знаменитих момената из живота та четир калуђера, ал' врјеме их је уништнло па и мени уста запушило да ни ријечи више о томе евангелију не могу прозборитп, па ни годииу му кад је напнсано нагађати. II. Гукоиисно Евангелије ђакона Кореси. Овоје евангелије бугарско-славенским словима писано з-п-з-—1579. Књига је чиста н очувана, а почетна слова ванредном вјештином су израђена, да би и сад најбољем цртачу за формулар могла послужити. Нема у њему никаквпх натписа осим напочетку предговор Теофилакта архиепископа Бугарског, у ком доказује шта је управо навело евангелисте да описују страдање и вознесење Христово, те разлаже и доба у ком је који евангелист писао. Предговор је на три листа. На носледњем лнсту преписнвач евангелија Д'""кон-к Којнш написао је 15. редака, о божанственој сили која га је навела да препише ту свету д'т јпнжа книг« кткоро к.Гго к*ст| ( . Вк ,1 *то з- п- з- на првом листу још је неко грчким словнма 1803. годнне наиисао шест редака, као: да се зна да је та књига Бугарско Евангелије, подписао се грубом босанчицом: !(и р к.1лднчнн. III. Гјјкоиисна СЛужба СВ. Саве. Половина књиге од влагеје иструла и искрзала се. Рукопис је исти као у Милешевском Евангелију, те енергично тврдим да ју је проигуман Сава са собом донпо. IV. Гукоиисан Молебник Богородични. Ова је књига цијела и лијепо очувана, а на њој су ови запнси: Он ГК/АТН V ЕЖТК^НЛ КННГН ГЛДГОЛ1/И /ИО/НКННКТч НрИТНМ ЕЦИ НСТН КОК1ДЈДЖСКНКО /Ири ^рИ/ИИ рожд. пр«. КЦЕ.