Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 340 и на једној црквеној књизи, у Карловачкој патријаршеској и народној Биоградској, библиотеци видио. Друго је чему се нисам могао довити и растумачити неких 19. ријечи, које су на првом листу 1724. године забиљежене. Рпјечи су те у некнм азбучним тачкама, које је записивач назвао ,.нумерама" и ја исирва хтједох тврдити да ништа незначе, ал како су их писала два у Христу брата калуђера, и то врло лијепим рукописом, ипак дакле мора да што у себи прикривају. Калуђери се под њима подписују па н годнну н мјесто тачно означују: Л и д ; !■ » к п. а н ; ;• ип! к. Пнс ,1 нУ ,И !ј| ПО К.МШДЛрК грчко.и КИП КИП!.|^Н ,плклрНЕ [ Ерито .и кршт-к ННКОДН.ИО.И-К КН !Ж (КНЧ[,И К Л 1!(т 8 Д^рнншУ .ИДН КЗ 1724. Минеј и рибе у шему писане су: Е,!^. З-р.5. 1598. ПКЛН! [Г,1 КННГЛ НИ р!Ц^ 0!^ОНН! ПН ^ри.и^ (ТГО дрх"?' 1 " Ч&ткорцл ННКОЛЛ! ПИ(Д (,И!НН [ро.нони^- МЛИА З.НДШхЈ^КЦТч 5^И,!ЧКрП. Како не имадох код себе географичне карте, то не могу поуздано рећи, ни гдје је ријека Техонија ни мјесто Халчвра. 1 ) Уа овнм ћу да поређам гишамиапе књиге у којима се по који запис из прошлог и почетка овога вијека налази: I. Евангелијв. У шему је 18 дрвореза из жнвота и мука Христових. Предњих листова нема, ал така пста слова и дрворезе видјео сам у музеуму мљетачком, па ће то евангелије н бити из прве мљетачке штампарије, од године 1538. На њему су овн запнси: С'['! (Т! Б о Ж!(ТКНО! бгКНИПЛН^ ПО(ТЛК,[!Т КДфрКОК [ркГКНКН Х''р, И ' К 1ТЛГ0 И1.1ИКНИГ0 Ч&Д0 ткорцл ИрЈСр!Н ^кн ^У.НКОКНТч нз^мрикнтч! 3'КК0Н рОДИТ!,!!, дш8 ^У,икок8 ипмнннУ ниндрннУ нрош!н8 нро,иинок8 н инннУ ик о.и.инокУ II КО (10ПЧИ Н К05И(! Н.1Ш0 Дл6'з.И! НЗТ%ЦрКК! ДИ! прок.нт инрок.нтн 0[.1Е0рИ З-ИИГО 0 трн(ти (ТИ КГО Н0(ИИ 0Т1Сћ дто ч!кокн ,иц,| (издерано). ') Чини ии се да сам у Пешти познавао једнога правника Мађара, родом из Халчвара, 'али не могу дооро да се опоменем.

Св. 8

Пикн П0ДП((! (Т0ИН-К КИКО [И.ИТ! [К0Д"К ННЧННО Ц !рккн КИ ,!!Т0 3( нд И1(чк. К8пн ЕЖ!ТК!Н0 II',1И! КН!.ИИЧК!Н ,ИЦИ 8н|1 Д Д!Н"К Сн !КЛНГ!,1И( приложн ЈСртУ рИЕ -К КОжГн ИНКОЛИ! III!кокић зокит ПИКЛОКНЧ-К 0 [!,!.! [ОКОЛОКН ШК^ПИГИ НЗ игирАН(КН рбк-к II ПИ,10ЖИ (КТОКОК^ДНККО.И-К ,инр8 го.иионицИ ЈСр ,и8 прктн! КЦН нрккоб' Д ^шУ I! (КОИ родипчл-к Н(К0! крнт! ЗИКЧНН (ПОЛШСК кг дипртн II приложигд ,|(Т0 ГДН! Д\("КК. Које првн купио ово Евангелије и за коју цркву не зна се, а што ми је најжалије не знам којој је цркви свод прављен, јер се ово Евангелпје постављало и кифркок (рк!кнки ури,и, сшародревни храм чудошворца , без сумње св. Николе. Нека је лака земља приложнику Николи Шековићу из Соколова, који је књигу из агарјанских руку откупио и у Воведенски манастир Гомионицу ириложио. П. Толковање Евангелија. Прва два листа искинута су па се не зна гдје је штампано, но лијепо ливена слова хвале се да су из новијег доба, из почетка прошлога вијека. Како ће се из првог заппса вндјети, ову је књигу неки духовник купио у манаеширу Ковиљу у Бачкој. Братство ковиљско, добило је опет исту књигу од јермонаха Дионисија, из светогорског манасшира Зографа, кад се исти враћао нз „благочестиве земље Московске". Знаменит је за монографију бачког манастира Ковиља, један заиис из 1726. године, који је сачувао како је и тај манастир страдао од турског зулума. Тај заинс је за то за монографију богатог манастира Ковиља, знаменит што се зна да је тај манастир страдао од Турака, само до славне Варадинске побједе Савојскога 1716, но да је још и 1726. од турака глобљен, то ће честити игуман Ковиљски Мирон Ђорђевић, ил забиљежити ил у маиастирском летопнсу исправнти. 1 Ево записа:

Б.-Х. ИСТОЧНИК