Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 370

ника, стекао и оставио, све до тад док не остане са свијем чист, што се вели: „го Ко од мајке рођен. " И тако од највећег богаташа може за кратко вријеме да постане највећи сиромах. А.ли највећа штета, коју иијаиство доноси јест душевна. Душа је у нама онај дио, којим се одликујомо од свију тварн, вјечна је и неиронадљива, а поштење је највећи украс душин. Ко изгуби част н поштење, тај је своју душу окаљао још на земљи, а такав је пнјапнца, кад га нико не сматра као честита и паметна човјека. Познато је, да се у пијанству пајвеће саблазни догађају. У нијанском друштву човјек се са свијем нокварн. Ту се чују најбезобразније ријечи, исовања, г]|дња, свађа, а што је још најгоре чује се безбожна худа; једном ријечн: цнјела човјечпја парав окрене се на горе, па као да је човјек намет изгубпо, готов је на свако срамно п неваљало дјело. Кад дакле Хришћанип тијем разнпјем грјесима окаља душу своју, лншавалп се он сваке мплости божпје? Кад хули Бога својим х]>ђавим говором о њему је лп његов спн? Он је лишен сваке божије мнлостп, а ннје му ни спн већ протпвник. За то п апостол ГГавле убраја ппјанице међу највеће грјешнике о.вога евијета, пзреком вели, да ни један не ће наш.љедити царства божнјег (Гал. V., 21.). 4. Иајпошље треба се чуватп хрђава и раскалашпа друштва, које данас има врло велики уплив п важност за васпитање, образовање, жнвот п рад човјечпјп. Хрђаво друштво највећма нас кварп, а на жалост, данашње је много друштво тако изопачено п покварено, да се у њему налазп свакојакпх нсвал>алстава п душп противнпх смјерова, што све на људе, а особито на омладину врло штетно унлнвшпе. (>д хрђавог друштва многи прими картање, ниће, псовање, а ту не треба много иа је човјек скиоњеи на највеће зло безбожну хулу. „(7 ким си омаки си и — вели наша пословица. Научи ли се ко већ једном нева љало живјети, то оде тако, ношл>е' се тешко одучити, јер: „ Наука једна мука, а одука сто мука и . Ево п онима који нсују много нека знају шта је псовка, а ако су зиали пек ее опомену: п Бссвјестан чоијск изговарајући псовку, иорсд уврјсдс Лпга и ссос страшно омаловажава. Лсовка је у шали безобранна. у збилм бсзбожна, прсд стиријима ионижавајуИа : тт здравом разуму и појму

најобичније пристојпости и учтивости не дозволена, а по закону божијем и зсмаљском кажњива и VI. Хули је подобно и оно, што неки људи предају брата свога нечастпвом. То нсто чине зле и покварене жене кад кажу дјетету свом : „анатема те било и /, „ Вог те убио и ! „вода те однијела а /, „зем.га те ирождрла /" и овоме слично. Запста добро не чинимо кад тако радимо, јер за све нас и велике н мале, и богате и сиромашне, и здраве и болесне, иролио је Спаситељ наш своју ДЈчагонјену крв на крсту. Он нам је заповиједио да љубимо блнжње својс као сами себе. Какву онда има власт Хришћанин да предаје брата свога нечастпвом. Да ли га је од кога купио или иа дар добио ? Апостол Јуда пише у посланнцн својој, да Архангел Михаил није хтјео, нити је смио да хули на нечастивог, кад је с' њим говорно о тијелу мојсеову, већ му је рекао: „Гостгод нека ти судп ђаволе. и Кад и ми Хрпшћани имамо расиру с' ким, илп што друго на браћу своју, треба да ставпмо то најправеднпјем судијн — Богу. нека он суди, казни п награђује по дјелу свакога, Боље ћемо убиједити непријатеља кад нретрнимо штету п уврједу, коју пам је учинпо и кад му речемо: Бог пек ти суди, већ кад вичемо на њега. Има људи који хуле на Бога, штујући и цијенећи прсмного своје имање, а особпто кад га изгубе впчу на онога ко нм га је дао. Тп треба да знају: злато, сребро, драго камење, остало благо н богаство, које свпје.т љуби, није ништа друго, до лп мало ненотребне земл.е; ннје ништа до лн замка, на коју се хватају душе среб)>ољубаца, а онпма који га знају цнјенитн средство за испун>авање добра и мнлостиње. То су знали још у старом вјеку фнлософн грчки, као: Сократ, Диоген, Илатом н други. Сви ти нпсу рачунали богаство нн у што, за то га нпсу много ни жељели, нсго су га шта више пренебрегавали и презирали више иута. А ми Хришћанп, који смо просвјешћени евјетлошћу јеванђелске науке да не знамо што још у најстарија времена знађаху философи! За то знајмо да је евс, што преблагп Творац ради добро, па ако допустп да буде зло, он нз тога зла увијек изведе неко добро. Имајмо тврду вјеру у Бога, знајући да ннко нпје у сгању, да постигне судбе божпје. У мјесто да се