Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Стр. 369

2. Играња ее треба чувати, као од змије, јер је оио ватра, која даје иајвећи нламен и вода која гаси сваку ватру, а гуши свако живо створење које јој пада у крило, није ли по природи створење да може у водн пребитавати. Не треба играти у новац, друге ствари, па ни у беспослицу ради занимања, како се и с' овог ношљедњег- играња прелази на играње у новац. Од играња су разне штете: а) Човјек губи имање. Колико је њих за неколико сати, или шта внше за неколикр минЈта, остало без свог имања! Кодико пх је истјерано из кафане голих и босијех због играња? ! б) Губи се част, поштење и уважење, јер добри и паметни људи не поштују играче, ама „отњуд", већ их се клоне сматрајући их за раскалашне и неваљале, мислећи основано, да ти у игру могу свако зло учинити, те и највећег, пријатеља унропастити матерпјално или морално. в) Губи се драгоцјено вријеме, које је дао премилостиви Бог, да га човјек иотроши радећн добро н користећп себи и другнма. Губитак у времену гори је него губитак у пмању, јер се ово потоње онет може стећи. а вријеме не; не ни на који начин, јер није новратно. г) Играње може човјека да распали и у велику љутину да доведе, у тој љутини не иази се ни Бог нн род. Мало је нграча, који не псују. Просто да речем, играње је мал' не свнма гријесима узрок и извор. Оно чини многога несретним, оно је основ среброљубију, а ово онет смртни грјех и корјен свнма неваљалствима. За то треба сви да се старамо, те не само да не играмо сами, већ и да не идемо тамо, гдје се играју други. Од играња корист је материјална врло рнјетка, ал' пропадљива и неностојана, а штета свагда душевна и тјелесна. :-3. Ие ће битн сувшпно, ако о овијем иороцима проговорпм п по више, него што би ми према чланку требало. Овп пороци више су пута узрок хуле, али су и другим евакојаким грјесима узрок. На реду је пијанство. • Да видимо какав је то грјех и које нам штете наноси. Овај гријех п његове иошљедице познаје свак. Он је многе упропастио и морално и материјално. Много их је због чаше отншло прије времена под земљу, а много пх за жпвота остадо без имања, без части, без пријатеља и достова. Познато је док

човјек нма олага, да има и приЈатеља, а кад г неста блага, неста и пт/,јатеља! и Пијанство је један од најгаднијих и најштетнијих порока, оно је извор сваком неваљалству' а по томе пропастп временој и вјечној. Пијанство упропашћује здравље, и рушећи ти јело пијаници раннјех година отпраћа у хдадни гроб. Као што сви знамо здравље је највеће благо овога свијета, но оно се може врло лако да порушн, било јелом и пићем или другијем насладама, које нас задовољавају. Али ништа тако не шкодп здрављу као прекомјерно употребљавање силног пића. 3 потребљавање прекомјерног нића јесте гријех не само иротив закона божијег, којн нас учи: „ш оупиклитлл кГно/и-к (Ефесц. V. 18.), већ и нротив природе, која нас учи, да ппјемо само оно пнће, које је за човјека најздравије, и да пијемо онолпко, колико је нотребно да можемо жеђ своју загаситн. Жнвотпње пе пију нпшта друго осим воде, а и те ппју само онолико колико им треба. Човјек ето не ће да се задоволзи са онијем пићем, које му је најздравије, он тражн вина , које је Бог створио више за лијек но за ппће; тражи ракије, која особито као што се данас прави, није ништа друго осим сами отров. Та ракија ужива велику љубав код људн, који јој и пјесме почеше пјеватп! А она? Уподобљава људе животињама! Употребљуј ућп таква пића човјек не одржава свакад мјеру, већ је прелази н тако гријеши закону божијем и природном, због чега губи здравл>е, мало ио мало вене, док га најпошље ! с' лица земље нестане. Без умјерености у пићу : не може човјек одржати своје здравље. Пошто смо рек.ш како неумјерсност у пићу штетно упливише на здравље, треба да речемо коко је ппјанство штетпо по матернјално стање човјечпје и како по душу. Пијанство је узрок материјалној пропасти и губнтку, јер је такви порок, да човјек, ако се већ одао њему не може одустатп од њега. Оио је страст, која се нс да лако утолити, болест, ; коју је тешко излнјечптн. Крчма је пјанчева кућа, а ракија и жена и дјеца. Пијаница се не стара шта ће дапас или сјутра зарадитп п како ће жену и дјецу, ако нх нма — препитати, јест: ,.Мгука радит а ракија душа! и Ако лп је какви богаташ зацопан у ипће, он неко.шко мјесеци и годпна тропш имаље, што га је он, отац му, ђед, или ко од других срод-