Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 9 и 10

поштење, него поквареност; чим се псказује, да нс зна каква је наша цпјел> овђе па зсмл.н. Од рада зависе и заелуге једног човјека, па п друштва у коме се он налази —^ дакле, да би огго (друштво) поетојало — мора сс радптн. Па тако, што год човјок же.ш то може само радом постпки, јер је оп једпна основа за човјечији опстанак на овоме свијету. — Дакле је рад треће средство „народног образоваша". IV. По томе здраву ноштен н свјестан чо- ј вјек мора и да ужива све оно, за чнм се мучпо. Ј1 ту се огледа „образовагве" једног народа, јер: „Треба зарадпти, па онда то паметно употребити." Више ужпвање, које како ноједине људе, тако п цјео народ подиже н одушевљава, налази ее особпто у умјстности.ма то ужпвање, у љсиоти прпродној и вјештачкој. Стога је есшстични живот четврто с редсшво „народног образовања." •* Кад се све то заједно узме, онда се добнва одговор на стављено питање о „народпом образовању". II тако: „ Онај је народ образован. у кога су, код веИинс чланова тјелесне и душевне силе хармониски развијене, али тако, да су обспе у сагласности." Ако сепрема томе хоће да оцпјени образовање у једном народу, онда се ту мора узети нјео народ, а не само образованпја класа; плп још тачнпје: треба да се узму у обзир сви одрасли људи. — Обично се цијени образованост пародна по томе: колико има писмених људи у н.ему. Но то није оправдано, него је само једпо средетво за то. Тако Германскн парод стоји у томе ио_ гледу на првом мјесту. Међу тим, кад се њихова маса народна еравнп са маеом народа Романских н Оловенсгенх код којих писменоет није тако развпјена, онда се мало нлп ни мало прпмјећује разлпка у образовању". За масу народа у погледу образовања најважније је: Основно-практпчпо образовање. Ђе су основне и шњнма ратарско — занатлијске школе у прилнчном броју подигнуте п добро уређење, да сва омладпна — према обвезној настави проведе у њима 1Ј до 8 годипа, док не стане на младићко-ђевојачку снагу, кад се прелази на редовне и сталне, стручне радње п занимања, и да у тим школама раде: ваљаиоспремљени, еавјеени н карактерни учитељи, које у њиховом раду потпомажу евештеници и роди тељи, општинеке и више власти — ту се маса

народпа може допста подићи на вишп степен образоваша, што ее геод сваког таковог параштаја јасно може примнјстптп. Да се еве тагео уредп и. да се створп економпо — фипапцнека — могућпоет за то — као и да се у народу очува здравл.с, иао прво средство за сваки пан])едак — народпог образовање, јер грчкп мудрац Аристоте.к) каже: Здрава је душа само у пд}кхв:>ме тијслу а !" — све то зависи код нае од пародне просвјете — обризовап.а" —; у чем је главпп нокретач „учптељско удружење п заједпички рад". Но у чему се састојп то „учител.ско удружење п заједничкп ]>ад"?! — Ла мислнм браћо у томе: да свакп учптсљ добро промнелп о своме ев. позиву и положају. Да зна. кога он застуиа овТјс па земљп. Јер, геад вал.ап учптељ спреми поштене н вал.ане г]>ађане, онда ће онп бити поштено-ваљмнп п код Оца иебеског, којн ће још впше потпомагати, да се у том правцу папредује. Па како ће се то постпћп овђе у Боени и Херцеговппи — у овим екроз и скро „Орпским", алп запуштеппм земљама. Овако : — Узмнмо себи за примјер Србе ирекосавске — т. ј. којп: живе у држави круне св. Стевана (097—1038). Како опи кроз ово двије стотине година (од 1690 до 1889.) толико постигоше, те осповаше „Пову Српску Атину"*?! Никако друкчпје, него помоћу науке. Алн ппак, можете, који запптати: „Па, како су они дошли до те наукс? — Зашто п мп тако не учинисмо"? — Е, то није тако. Ево примјера: . . Кад бп једпо дпјете чпм се роди затвОрнли V еобу, у којој нема нпкога, пнтн из н.с впдп кога. — Шта бп бпло од њега? . . . Снгурно, да би расло п дорасло до пекле. Па онда. кад бн га међу људе дове.ш; ппшта впше, него бн гледало п од п.их се плапшло. А зашто? Зато нпје имало прнлпке, да развије своје душевне способностп. — Дакле, требало му _'е да развпје душевпе органе, што пе бпва бсз впшега људскога друштва; па оида, нс само, да би бпло свјеено себе, пего ее још п тјелесно бол^е ])азвпло. Ето, драга браћо, тако смо н мн бпли сгпјеши.енн под <Јтоманском владом, а наша браћа Србп преко (кве, бплп су под елавнпм Хрпшћанскпм влада])пма, којп су пм давалп слободу, да подижу себп школе; а зпали : да од доб ])0 * Стара „Српска Атина и био је и јесте и даиас „ дивнИ ј гласовити и слављени Дубровник, Ур.