Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 381

образованог народа, н држава је „чвртћа". Данас пак пмадемо п ми прплично те слободе. А кад је имадемо, онда треба да се н управљамо ио ономе. гато је за нас боље. У првоме реду требамо знати: „какве су наше (вјерске) школе." ,.Да ли одговарају своме правоме познву према духу данагањега времена"?! Мени се чини, да их има и такових, да само носс нме гаколе; а у којима предсједник и чланови не знају нравога значења н позпва гаколс. Па гата внше, они н сам паставни план састављају. II гата да се ради гањима? Хоћемо ли их тако п оставити ? . . . Нипошто, јер би их онда са свим упропастили; а за то чшш ми се, да би с' потпуиим правом, могли нас, назвати „народним готованима" — Него, којн ту дође, не треба му одмах рећп: „Стој, . . . тп пс знага, како се то радн"! — Већ му лнјепо (братски) казати : „Знате господпне (гоеподо): ово се ради овакоз а оно опет 'нако" ! Док п сам не увпди, како то треба; на нлн бо.т»е почне, пли преда другпма, којп су за то способнпјп. Уз то још у такој општини треба свакн од нас, да учимо старо и младо — но не мнслите, да их учпмо у школи: читању, писању и др., нсго — у разговору н разном додиру савјстом п пјшмјером, јер без прњмјера не важи нп је.дна поука (уегћа с1осеп!; схегар1а ћ-асКипЛ). Немојте браћо — другови, да пропуштамо ово драгонјено врпјеме, ј«*р ћемо се погал>е кајати. — Држимо гато је нагае онако, као нашп стари, али не ошш пачипом, као онп. — пошто оп и не важи сада, јер се каже у срп. пословицн: „Пушка поста. а јуиака неста," (увоје лпјепе српске обпчаје чувајмо, а п слободно је по 10. опћег аустријског закоиа, којн гласн: „Свакп је судија дужан позпаватн црквенс н пародие обпчаје." . Поннпмо дакле, обрађивати ноље просвјете, док нпје зарасло у коров. Та, Срби смо браћо, а ако смо то, онда смо дужпн угледати се на наше старе, који не само да очуваше своју вјеру прађедовску, него и највећн ноное Србннов: Сриско пме са рнјечнма: „Србпн сам, иа ето"! Ове двије светпње — в ј ( 'РУ !| српско име — очувалп су тим лакгае, што јс њих спојио у једно највећи просвјстите.в св. Сава !. АЕсрпски. А Србин пак сазнавиш опијајућу моћ пјесме и заношљнвости гусала п})едавао је своме I

спну ове светс аманете пјесмом преко гудала.Па, кад пмамо толико слободе, онда за што ју не би употребили на добро п корист народа свога т. ј. браће Срба у Боснп и Херцеговннп. . . . Немојмо никога прпсиљавати, јер: ТГрнтиснуто јаче, Све на вшпе скачч" ; а то је у опћс за свакога Словена. — Само лијепо и благо, иа ће Србнп за тобом н у ватру и у воду скочпти. — Не будимо лајени , па се ма чим изговаратп, да се пије могло извршити ово или оно. Али не будимо ип одвише нагли, јер српска народна пословнца каже: „Хитар одвише срећу прескочп"; или: „Хптпо је враг, па сломно врат," — него како ђе треба према приликама. Не будимо горди, а пи завидљиви , јер се гордишНу изазпва мржња од стране погатених; „која се" — по ријечима ирему г дрога — покрпва лукавством," алп се њезина злоћа открпва на збору" т. ј. међу пзображеннм свнјетом; „а завпсногаћу се норађа смртпн грпјех." — Пемојмо мислптн, да ће нам се људп клан.ати и поштоватп нас, за гато смо — по њпховом мишљењу — паметнијп; него на протнв: простацп ће увијек мис-лити, да мп морамо чинити како онп хоће, а у разговору и понижавати нас. Прн томе, не будимо ио пар. пословицп: „Ђе те не спју не ннчи" илп „свакоме лонцу поклопац," а то је; 1јс тс не зову пе пдп н ђе те не пптају не даји свога гласа, пего радн свој посао док је раније! С ово неколико мојпх ријечп хоћу браћо и другови, не, да вас научим, — 1 погато многн и знате, него да вас побуднм, да међу нама влада слка н л.цбав, како бп се то нотпупо слагало са она четирп писмена, гато стоје на српском грбу: „Само слога србина, стгасава" а не као гато неки — нновјерци — обратно тумаче: „Срб Србпна сикиром сијече". — За тпм, да је сагласно и са оном српском иословицом: „Ђе је слога, ту је и божи благослов," а иремудри к' томе додаје: Ђе је божи благослов, ту

све иде на дооро

« I

Па кад будемо држалп

слогу п љубав, онда ћемо моћи боле п просвјету шнрнтн, те иарод водити на прави пут. П тако, нрема свему овоме, т. ј., кад имамо слободу п средства: Чувајмо све, што на себи носи ерпско нме. Бранпмо то на еве могуће начине, алн не као паган стари што су чинилп оружјем у дееннцп, него оружјем Х1Х-ога вп-