Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 388

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

своје име добило. Горе наведена села сачнњавају иарохију граховску, која се с иуним иравом међу прве парохнјс убројитп може. ГБу опслужују два свештеника који сваке недјеље ]1 празника у граховској пркви божанствену лптурђију служе. II. Најкраснији врло романтични и оку најумиљатији нрсдјел у околини граховској, запста су „ТТекп" — које су '2 сата од Грахова удал>ене — а лсже у једној бујној котлини под једннм огранком планинс Уилпце или И.шце. Пс само што је то село прнрода својпм пајљепшнм ,:!аром обдарила, иего јс н.егова прошлост за Хрпстјаме в]>ло значајна и од велике важности. Негда — када се није смјело звоно на Хрншћанској цј1кви чути — када се хришћани нијесу смјели јавно праведном Богу молпти онда се у Пећнма налазнла ирав. црква и срп. иравославна школа у којој се учнла младеж а ио свршетку те школе одмах су пеки п за свештенике пропзведени; од којих и данас неколпчнна жнви. — Како се дакле зпа — од најдавније времена постојала је у Пећима ирав. црква п срп. прав. школа, гђе су наравно свештеипцп уједпо н учптсл.н били; ако нпјесу зналп модерне недагогије, знали су младеж врло добро у Хришћанекој науцп поучаватп. ]>ише су иута (Јрбн пећки и нз Далмације праве испитане учнтел>е добављалн, те их о своме трошку издржавали — Најпосле је вриједии свештеник пок. пон Лазо Скакнћ, родом из Пећн, дао свога сина Шппру за учител>а васпитати и то у задарској богоеловијп и учптељској школи — који је иеко врпјеме бно учптељем у Пећима, послије у Лнјевну — а за кратко вријеме нокосила га је немнла смрт, н укипула му млађанн живот. Данас се једино виде останци о тадашњој цркви, а на мјесто н.е ностоји даиас од врло слабог матернјала (д]>вена) црква, кроз коју бп жали боже — што ио кажу: вуцн пролнјетати моглн; а од ондашње школе — нп спомена нема — једнно ее внде одрпанн останци од иете. — Пећка парохпј I састоји се пз села: Ресановци, Зебе, Исјек; а од скорашњег времена подпада иод пећку на])охију негда самосталпа парохнја Тишковац код Црније-Потока — гђс су Срби у години 187.) 1878. н])Олпјевали крв за крст чаепи и слобо г '>у златну. —- У пеккој парохпјп нма мпого етаринског гробља — бићв да је и ово богомнлско. У селу Ресановцнма нма једна

стара црквина те изгледа, да је посве стара а народ о њоЈ незна ништа приповиједати; по останцима, којп се данас виде, може се тврдити, да је православна. •V Ресановцима ми је још епоменути и трн врло знамените и доста велике пећине (шпиље) п у њима много капаваца. У тпм пећвнама пграју внле коло по цијелу поћ, нрича народ, и тврди, да се и данас у истнма заиста налазе. Тако народна машта умује. А сад ћу да нешто особитога п народнога приповиједања опишем. .V. У планннн Уилпци приповиједа народ постојн црква која је сва у земљи, те озго побушена а изнутра сва искићена са лијепим пконама и божнм свецима. Но за ту цркву незпа нико, него иекп Баук из Горњег 'Гишковца кот. петровачког — који се од скорашњег времена читавим пророком показао, а моди се Богу дап н нок, увијек по гори лута, а ннком ништа неговорн. Он чешке пута одлази у планпну Уилнцу, њему се кажу црквена врата сама отварају, а впше ппкоме; тамо се он моли Богу а предањ пзађе светац бијеле браде те му прпиови једа како ке овај нокварени свијет свој кратки жпвот скончати. — Свијету се збиља пови пророк врло мало показује, те прнповнједају, да каткад пашс по више мјессцн, а да га жпва душа невнди. Народ заиста ову планину т. ј. Унлицу за врло сретну држн, јер кажу, да се још ннкада нпје у њој какова нссрећа догодила — пошто се тамо у велико јаиија сјече, а све то да чува св. црква која се тамо налази. У колпко је то истнна, зна само драги Бог, тако народ приповпједа. Нузгредно ми је још спомепути, да је п у забаченом мјестанцу Тпшковцу, 1,-ога сам мало прво спомињао — настојањем Хрпстјана — а у неколико и овдашње мјсспе властп нодигнута од скора од дрвена материјала — мала но врло лијелта црквица. — 5" њој се налазе врло лпјепе по старннску нзрађене св. слпке - које ју в])ло лпјепо украшавају — а такођер налазе се н пеколике црквене књиге које могу бптп доста старе (око 100—200 г.) Но жалн Боже, што је ова црква с неруке, те се у њој ријетко када божанствепа лптургпја служи јер је опелужује парох пз Пећп. У првашња нремена бпо је свештеннк а уједно и парохпјалнп уред у Тишковцу. Л црквепој огради (шематоријн) палазе се пеколпка старипска гроба; да би рскао, да су из римског доба ппје