Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 9 ii 10

приличпо, јер тамо т. ј. у Тшшсовцу прије двије до т]ш стотине годиие била је сама нус/гшка. Бп!!е да су гробови негсе разбојппчгсе чете из старнје врсмена. Толнко о тој парохијп; а сад да речем коју п о трећој парокијп т. ј. Исцљској: и агсо баш у љој немам толигснх зпаменптости сиомепутн. 111. Па источној страни од Лрежипог бријега (Грахова) огсо три сата пјешпце под виеоком шумовитом Шатор-планином леже два доста велигса села звана: Доње п Горн.е Пеул .е; то вам је трећа парохија, која се уопће у Граховску бројн. Ту су вам такођер све самп Орбп прав. вјере, око 00—80 кућа. Доп.е-Пеуље је сеопе у врло лијепом положају, на тести, која водп пз Грахова у Лпјевно. Око тесте, на једну и другу страпу налазп се старинско гробље око једно 100 гробова. Чнјн су ово гробовн не можесе потспгурно рећп, биће да су богомилскп. — Горње Пеуље леже једно 3 4 сата од Доњи Пеуља у мало лошпјем положају. II у овом селу налазп се нете

Стр. 389

врстп старинско гробље, као п Д. Пеуљнма. У овим селима жалн Поже пема цркве, већ морају Хришћани долазнтп у 1'рахово, а то је три сата далеко. По инак, да се олакша стару н нејаку, чине овдашња два свештеннке нреко годпие по два до трн пута св. литурђкју у петпм еелима, а пајвише у часпп поет. Другнх знаменнтоети које би врпједно споменутп бпло нема у овој парохијн. јер еам гледао да по могучности све напомепем. С овим завршујучи мој чланак, који у ступам уваженом лпсгу „Пос. Хер. Псточнпку", ако за нриједно нађе господнн ујЈеднигс, да га штампа — ПЈШмјећујем, да еам овај чланагс с разлога тога пнсао, (уједио да се одужим на обећап.е господ. уредппку) да бн побудио по Христу браћу г. г. евенггенпке. да н они на оваковим стварима раде, а да лп ће оваковп радови бпти доојиг, то ћс најбоље знати и суд свој пзЈЈећп чптаоци овог листа. Гоахово, у очн „св. Луке" 1800. С. Б. Марков, учитељ.

П.-Х. ИСТОЧНИК

Оспешталпе српско 20. јула у 11 Од када се памтпти може цркве у Петровцу не бпјаше, (Петровац није старппска варош због чега со и „Новпм селом" назива) него се одавде у Колупнћ цркви, која је од Петровца један сат хода удалечена морало нћи. Црква пак Колупићка, бијаше једина у цпјелом онда кајмеканлугсу Пет]х>вачком док се стародревни манастиЈ> 1 'мап, у 1875. непоправн и нсосвешта, због чега се побожњп народ пз цијеле околице овој екупљаше да топле молптве Господу Богу приносе и ХЈШну духовну добивају. Прпје устанка на неколнко годпна бпјаху православнн Србп у Петровцу српско-православну школу отворпли, у којој се поред предавања предмета још вечерња и јутрења о празницима и педсл.ннм даппма свршавала а на св. летурђпју п прпчешће, као што напоменух опет пђа.ху у Колупнћ, које им одвећ досадно бијаше због чега нампеле да у Петровцу учине једну зграду под именом школе. Црква се без фермана правитп смјела ппје, а овај добптп то је са великим

православне цркве зтровцу 1891. ТЈзудом и трошком скопчано било, шта више петровчанп да су н овај добилн опет Турцн зидати цркве дали неби, ј сј > је ћоће ово Крајина љута! — пак да у половицп школа иостојп у којој да се младеж у духу српсгва н хЈИппћапској вјери поучава а другу половицу баш да за цркву учине, пгго немислнше то и ночеше Ј>адпти, но кад бијаше близу да ће почето дјело докончано бити п прошли устанак букпу те V нстом, како стара тако п нова школа — црква од нсчовјечне руке спал.ене бнјаху. Кад храбра мншпца Љеговог ца}>ског крал,. Беличаиства Фрање Јосифа I. окупира ове крајеве и чим народ опако жељан окуси мало слободе за којом је више столећа чезнуо, одмах се и Петровчани постарашс те нешто од сасвим с.габа материјала капелу учипише са мало уздигнутим на истој звоником, на ком једпо звоно ставише и на глас кога се народ сабираше, топле молитве господу Богу приносише, п то на отворевом пољу, почем је капела одвећ мала бнла,