Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 124

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Сз. 3

коме нема епаса, учинио би услугу, као и многом другом, за кога медицинска знаност с позитпвношћу знаде, да неће моћи на животу остатн. Но да чујемо, шта су дотичном француском журналисти поједини питани медицински капацитети рек.ш. Професор Шаркот рекао је : „Скратити живот болесника, који голепе бодове трпи, — свакако је сумњива ствар, али има случајева. . . . Навешћу вам случај, где би управо човечност бнло скратити агонију патнику. Узмите случај рака, код кога нема лијека. У својим грозним мукама моли Вас н преклиње, да му животу крај учините. Па и сродници се тој молби не противе. Видите, у томе би случају ја на себе узао, да жељу болесника испуним. Ја би једноставно дозис морфијума подвостручио, те би тако бар несретан болесник био од својих мука спасен и лако умр'о." Професор Поатје, један од најзнаменитијих француских медицинара, изразио се о том питању пак овако: „Ту нема сумње. Дужност је сваког љекара, да живот болесника продужи, да га некако хипнотизира и да му тако улије у главу вјеру у могућност, да му има помоћи и да се може излијечити. То смо ми нашим саљудима дужни. НЈто се пак мене самог тиче, то знам, шта би на место таког болесника урадио. Ја^ богме не би дуго оклевао. . показавши руком и мигом, да би се убио. Др. Пеан, један од најзнаменнтијих француских хирурга казао је ово : „Ми љечници нисмо џелати. Ми имамо и право и дужност, да живот нашим болесницима продужимо. Право пак нанетн коме смрт, — то ми немамо. Ма каква била болест и ма какве болове наш болесник трпио, дужни смо ми сво своје знање употребити, да болове ублажимо, али не да смрт ускоримо. Сасма је наравно друга ствар, где се ради о операцији на живот или смрт. Смрт може отуд наступити, али с друге стране може се тиме и живот спасти. Ту дакле нема сумње. Овако за и против нзразили су се и други медицинари и нема сумње, да је немогуће, једногласност у овом питању постићтг. Питање је одвећ тешко н за то, што још није устаиовљено шта је неизлечима болест у опште. Толико је пути болест једна као такова проглашена а опет је за то излечена била. Напредак медилннске и хирургијске знаности, донеће и у овом питању више светдости, „Н. В." '

Чист и нечист восак. У новије доба мјешају восак са „церезин-"ом, па га јевтиније продају и јевтиније воштанице од њега лпју. Воштанице, које су ливене од те смјесе — смрде. Да чист, од нечистог и церезином помијешаног воска распознамо, ово је најпростији начин: Узми парче воска, па га баци на усијано гвожђе. Ако је восак чист, он ће при растапању развити пријатан, чистом воску својствен, медљав мирис, а ако је с церезином помијешан, онда ће се при топљењу подизати бијел, мастан и несносан, смрдљив дим. „Тежак." Исправак. У XI. и ХП. свесци овог листа од 1891. године страна 447. у чланку Вертепбожићњи обичај треба да стоји у почетку срп. народна пословица: „ Нема свег^а без БожиЛа." И у првом ступцу у 10 реду иза ријечи свијету изостал су оверијечп: п велико је дјело искупљења Оина Божијег, да сиасе род .м/дскн" што се овијем исправља. У 1-ој свесци овог листа од о. г. страна 17 у другом ступцу у 14 реду иза ријечи: словима , треба да стоји овако: — -^што би неко казао: „босанчтрм " и т. д. Исказ добровољних прилога, скупљених о првој светосавској бесједи у корист српске школе у Љубушкоме. држаној 14. јануара о. г. Дотична српско-православна општина на дан св. Саве, свога нросветитеља и првонаучитеља о. г. уз помоћ српске школске дјецс и свога пароха одржала је с Божијим благословом, а у славу народне српске свијести прву светосавску прославу у корист своје сиромашне школе и том приликом до сад из мјеста и са стране примила од ове господе дарове : — По 10 фор. од : браће Витковића и Луке Гњата пз Љубушкога, Ђорђе и Ристе Јелачића, Јове Шоле, из Мостара, Аничића и Шкуљевића пз Тријеста. По 5 фор. од: Јанка Делића из .Љубушкога, митрополита Серафима Перовића, Јове Грковића, Војислава Шоле и синова, Ристе Семиза из Мостара. По 4 фор. од : Симеуна Тодоровића игумана из Житомишљића. По 3'50 фор. од: «Љубомира Добрића ц. и кр. капетана из Беча. По 3 фор. од : Алид еф. Садиковића градоначелника, Симе Делпћа, Рудолфа Јанпчеха дув. ферв. из Љубушкога, Герасима Јовановића игум. из Дужи, и Вл. Билића из Мостара. По 2 фор. од : Пера Делића, Јове Семиза, Мамут-аге Махића из Љубушкога, Адем-аге Сеферовића из Чапљине, То-