Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 II 5

Б.-Х. ЖСТОЧНИК

Стр. 155

боравио упитати. а други нико овдје не зна, јер је он радо не проказује! Њезину горчину нећу лако заборавити. •* * * На сјеверној страни парокове, како овдје кажу: „Калуђерове куће," простиру се „Горње Леденице." Оне граниче на истоку: до „Пиштета", границе, између Ћесарије и Црне Горе; на западу: до Еише крпвошијског „Кнезлаца"; на сјеверу: до крнвошијског поља: „Дврсно," пначе: „Драгаљ" ; и, на југу до ове куће. „Горње поље" најљепши је дио Горњих Леденица. Оно је нешто више од: „Доњег поља" у Доњим Леденицама, али је и кршевптије на горњој страни, да се велики дио не мозке сијати. Од парокове куће дође се кроз пет-шест минута парохпјалној цркви посвећеној св. Параскеви. Код ње се на дан славе, т. ј. 26. јула. скупи лијепи број побожне Србадије обојег пола: из Горњих и Доњих Леденица, Горњих и Доњих Кривошија, Рисна и сусједних црногорских села, и ту се моли Богу по закону хришћанскоме, пјева лијепу српску пјесму, и игра лијепо српско коло. Ова црква саграђена је у пољу на малом внсоравњу. Основали су је Милетићп с Горњих Леденица год. 1647. Дакле прије 57 година, него што су Суботићи, с Доњих Леденица, саградили у Доњим Леденицама, на врху рисанског брда, цркву св. оца Нпколе. Милетићи су цркву св. Петку саградили сувомеђом, и тако малу да је у њој једва десет особа могло стати. А Лазовићи, с Горњпх Леденнца, обнове је и продуже при кнезу: Саву Илину Лазовпћу, који је назад 60 година, погинуо у „Марковом долу" у Горњим Леденицама, кад је ћесарска војска, предвођена од Оравчана, дошла у Леденице, да казни лупеже, који су се с крађом славили и према њој као према највишој врлини поштовање осјећали! Ко није тада био лупеж, није био ни јунак, а ко није бпо јунак није био достојан српског имена. Године 1856. постала је ова црква парохијалном за „Горње и Доње Леденице." Првог бокељског устанка, т. ј. године 1869. ову је цркву ћесарска војска грдно порушила. Она је тада остала без: крова, крста и икона и без свега! Два бакрена тањира, који су слуи> или за нафору и скупљање милостиње, нашли се

касније у Луштици! Један Луштичанин нашао их негдје, па цркви мукте повратио. Године 1870. нага мплостиви цар, краљ и господар, Франц Јосиф првп, дао је лијепо поправити и ову црквицу. Пошљедњег бокељског устанка т. ј. 1882. црква је ова опет грдно пострадала. Солдати су у њој коње свезивали, те је касније кнез Шћепан, дигао из ње: преко 100 бремена ђубра. Милошћу ЈБеговог ц. к. ап. Величанства цара, краља и господара Франц Јосифа првог, опет је са циглом покривена; а изнутра: оклачена и обнјељена, а такође намјештен је иконостас с неколико икона. Године 1886. новембра 26. благословом Његовог Високопреосвештенства господина дијецезана Дра Герасима Петрановића, писмом од 12. новембра, 1886.. бр. 1122 свршио је у овој црквици, обред: обновљење храма и освећгње иконосшоса покојни Стефан Перазић, парох и окружни протопрезвитер, у Рнсну, уз припомоћ преподобног Јеромонаха манастира Бање Пахомија Кончаревића, администратора леденичке парохије; пречасног јереја Стефана Самарџића, иароха у Морињу; и скромног писца ових редака. А сјутра дан обављен је овај обред и у цркви св. Николе у доњим Леденицама. Годпне 1888. црквено туторство направило је с прилозима побожних хрпшћана, једноочнп звоник од лијепог и бијелог камена с Корчуле. Овај звонпк коштао је 100 фиорина. Звоно, које је одавно у звонику звонило бацили су га солдати са звоника потљадњег устанка, па је пукло. На једној страни овога звона, чита се шл.едеће: ,,М[ЈС1јХХ\ г Ш" На другој страни звона насликана је Богородичина икона с Христом; и једна слика с брадом, бискупском шљаком и митром! Одма испод овога стоји натпис: „108ВРО, РГАТГ. Г." Звоно, које сада у звонику звони, веле, да је дар из Русије. Прича се, да је догало нз Русије дванаест звона, па их иолитичка власт, у Котору, зауставила, а касниЈе владика, госн. др. Герасим Петрановић, извадио и по црквама подијелио, и од њих ово овој цркви удијелио. Пошљедњег бокељског устанка, Ледепичанп нијесу ово звоно у цркви оставили, него га скрили међу кршима, иод црквом. Солдати га касније нагали п понијели на тврђаву Леденице, а одатле послали на сахрану црЕсвеном туторству у Рисну.