Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. б

В.-Х. источник

Стр. 219

5. Гласање и закључивање. § 61. 0 сваком по референту или по ином којем члану конзисторије стављеном предлогу има се гласати. § 62. Гласање отпочиње код најзадњег члана, а свршава се код онога, који по чину међу члановима прво мјесто заузимље. § 63. Сваки члан даје свој глас истом онда, када га предсједник на то позове, а гласањем има се на просто изразити да ли се предлог, стављен на гласање прима или не ирима. § 64. Ако који члан предлаже измјену предлога референтова, онда се најприје глаеа о тој измјени, а ако се ова не прихвати, онда истом о главном предлогу. Ако ли пак предложена измјена буде примљена, онда се о главном предлогу гласа заједно са прихваћеном већ измјеном. Ако се к предлогу референтову или којој предложеној измјени предложи додатак, онда се гласа најприје о главном предлогу а затим истом о предлогу у погледу додатка. § 65. Ако се против предлога референтова истакну самостални предлози, онда се гласа најприје о иотоњима и то најприје о онима који се најјаче разликују, те истом ако се ови забаце, гласа се о предлогу референтову. § 66. Ако се који предлог састоји од више разлучивих дијелова има се о сваком дијелу посебно глаеати. § 67. Успјех гласања састоји се: 1. У једногласном закључку; 2. у закључку већине, против којега стоји глас мањине, или посебни гласови појединих чланова. 3. у подјели гласова на двије једнаке половице ; или 4. у потпуној расцијепаности г.ласова у опће. § 68. Онај предлог за који су се изјавили сви присутни чланови, или апсолутна већина истих, постаје одмах чим и епархијски епископ узањ пристане закључком, и тај се закључак одма има прогласити ваљаним. § 69. Од два предлога, у погледу којих су се назочни чланови подијелили на једнако, постаје онај закључком, за који се одлучи предс Ј е Д а јући епархијски епископ или његов замјеник (§ 94.)

§ 70. Када су гласови саевим расцијепани, има предсј одајући епархијски епископ одредити нову расправу у најближој сједници. Ако се и сада не получи апсолутна већина, онда о том одлучује епархијски епископ по својој увиђавности. § 71. Нађе ли предсједајући епархијски епископ, да ее по његову освједочењу буд једногласно, или векином створени, или они закључци у погледу којих су гласови на једнако иодијељени, противе каноничким или другим државним законима или пак истинским чињеницама, онда он независно о том одлучује. § 72. Ако међутим епархијски епископ то нађе за сходно, може он предмет у најближој пленарној сједници још једноч дати на претресање, те истом онда, ако чланови без нових и темељитих раздога остану при свом првашњем мнењу, самостадно одлучити. Ако се међутим ради о мнењу, које се има очитсвати владц, онда се у очитовању пошто се ствар разложи, те уз привој преписа дотичнога расправнога записника има разложити успјех гласања, те онда епархијски епископ у истом спису или у поеебној попратници има навеети разлоге, који су га склонили, те је својом одлуком одступио од мнења конзисторије. § 73. Ако је епархијски епископ за вријеме запријечен лично учествовати у сједницама, онда онај члан коме је повјерено предсједништво гласа о расправним предметима једнаким начином као и оста.ш члалови конзисторије. Таквим начином створени, и у сједнички записник уписани закључци подастиру се иза тога епархијскомеепископу на потврду (§§ 5. 92.) § 74. Ако ли је епархијски епископ за дуље вријеме запријечен лично управљати епархијом, те ако он управу посебним мандатом преда члану по чину најстаријему (§§ 5. 43.) онда тај замјеник у пословима, који се у том мандату нарочито на њ пренесу, при закључивању фунгира једнаким начином као и епархијски епископ. § 75. У случају назначеном у § 5. када епархијски епископ оболи, има предсједник конзисторије право одлуке као епархијски администратор с повластнцама и стегама назначеним у §§ 120. и 121. § 76. Поступка прописана у параграфима пређашњих одсјека ваља се држати код свакога појединога предмета, који долази на расправу. 3*