Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 251

забасавнш у страсти и Богу иротиван живот, поврати опет на стазу добра, јер Бог не ће смрти грјешника, Он хоће да се грЈешник попрани и изведе на пут спасења, како би могао вјечно живити у слави Бога. Како су ти пути различни по својој супротној страни, начину живота и сврси, која се по њима идући постизава; тако су различни и по својем облику. Нут Богу угодна живота, пут у царство небесно, тијесан је, врло трновит и мучан, почем је онај у ад, широк и врло гладак. Па у колико је први мучнији, у толико је другим лагље ићи, али су у толикој, па и у још већој размјери различни и они цил.епи, којима се тијем путевима тежи. — Кад би сваки човјек размишљао о тим путевима, и о оном, што се по њима идући, добија у награду, па кад би за тренутну патњу, претрпљену на путу добра, имао увијек пред очима ону преобилну награду за незнатне услуге, Н1ТО их је у корист себе и својег душевног спасења чинио овдје, у овоземном кратком и временом животу: онда би сви људи били добри, и гријеха би нестало. Али, тако ето не бива. Више их је данас, који се вал.ају у гријеху и ропски служе |јаволу, него ли онијех, који светим животом приближавају се у синовној послушностисвојем Оцу, својем Творцу и Богу. За што је Бог створио човјека, којег је по ријечима ап. Павла овјенчао славом и чашћу, и створио мало мањег од анђела ?

То питање или повод створењу човјека, казују нам св. Оци, од којих св. Григорије богослов вели: ,, Дакле, да се не би клањање Богу, ограничило на саме становнпке неба, анђеле, што су и доле на земљи, потребни били неки поклоници, да се сва васиона испуни славом Божијом, за то што је све Божије. С тога се и упућује човјек Вогопознању и Богопоштовању, јер је он одликован рукотворењем и образом Божијом". Св. апостол Павле јаспо црта живот човјека ријечима: „Кад једете, кад пијете, или друго што чините све то чините у славу Божију". Ово наглашава и св. Јован Златоусти, који вели: „Бог нам је дао вид, уста и слух за то, да сви уди служе Њему, да ми зборимо и радимо оно, што је П>ему угодно. Н>ему да непрестано пјевамо и Њему да ша.вемо благодарење''. — „Састав и строј твојег тијела", вели св. Василије велики, „за тебе је читава школа, која ти пока3 УЈУ СВ Р Х У> Р а Д и које си створен: ти имаш прав стас тијела за то, да не повлачиш живот свој ио земљи, него дагледаш на небо и на Бога, који је тамо, и да не би тежио за животињским уживањем него по разуму живио небеским животом." Свети Макарије велики говори: „Господ је створио душу такву, да буде невјеста и друг Његов, с којом би се Он саставио, те да може душа бити један дух с њиме, као што велп и апостол: „Који пријања уз Господа, једног је духа с Господем" (I. Кор. 6, 7.).

(Наставиће се).

о

УзајамДи одношаји међу бићем и животом. Све ограничено, што постоји у пространству и времену осим зла, продукт Је воље врховног бића, а то значи, да

све што постоји , па и само вриЈеме, као несамобитни и „из г ћ. нн^ци^к " (Макк. VII. 28.) позватојеБожјим свемогућствомкбићу. 1*