Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 282

Новчана припомо^ српско православним свештеницима Дабро-босанске епархије. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, благоизвољела је у овој 1892 години подијелити новчану припомоћ птљедећим светптеницима, и то по 300 форината: Ђорђу Маркокићу и Сими Бјелајцу ; а по 200 форината: Дамјану Нпколићу, Занфиру Милићевићу, Миладину ГГоиовићу, Ђокн Косорићу, Јосифу Поповићу, Оотоји Милетићу, ТТетру Иванковићу, Ристи Јокановићу, Јови Квргићу, Стевану Џабићу, Илији Кецмановићу, Јовану Гаковићу, Луки Недимовићу, Мили Љубоји, Милану Глутцу, Тодору Крчпћу, Гаври Нинковићу, Алекси Поповићу, Јевти Гашићу, Јовану Обрадовићу, Јосифу Поповићу, Хаџи Мили Попадићу и Лазару Ожеговићу. Прешли V православну вјеру. У епархији Тимочкој (Србија) још од старијих времена, готово у сваком селу живило је по неколико циганских породица, са приличним бројем душа, који су се занимали радњом : ковачком, пиљарском и земљодјелском. Околно свештенство радило је доста и старало се, да ове своје суграђане, који су иначе врло честитп и поштени домаћини, — приволи, да ступеу вјерску заједницу са православнима, т. ј. да се покрстс и пријеђу у вјеру православну, но у томе ннје могло потпуно успјетн, јер се постарији од њих томе јако протпвише. Неуморним пак заузимањем епископа госп. Мелентија прије кратког времена пристадоше драговољно сви ови суграђани да пријеђу у православље. НБих је потом одмах у мјесецу априлу о. г. у два пут покрстио преосвећени г. Мелентије уз припомоћ више свештеника. На архијерејској служби, коју је г. епископ у част њихову одслужио, сви су они по крштењу одмах и свето причешће примили. Милина бијаше погледати како ови честити наши суграђани са цијелим породицама својим прилажаху к св. чаши, и крстећи по неколико пута са највећом смјерношћу и побожношћу примаху св. причешће, и благодарећи г. епископу што их је све причислио вјери Христовој цјеливаху му свету десницу, а тако исто и свима осталим свештеницима са ријечима: хвала вам ! хвала вам по хиљаду путаИ До сада је покрштено ових невјерника свега, само у округу Црноријечком до хиљаду душа, а и по осталим се окрузима непрестано крштавају тако, да ће у скоро сви бити покрштени. Тијех дана, када ови примаху вјеру Хри стову бијаше неописано њихово весеље и игранка.

Св. 7 и сви се радоваху, што се са својим суграђанима у вјерн изравнаше, која их је знатно од њих раздвајала; а са вјером рекогае: ,,Ми са свим прелазимо и у народност српску и стараћемо се, да се напта народност тпто прије изгуби, а од данас нико нам не смпје казати, да смо Цигани, већ правп Срби." Ово је заиста знатан напредак у вјери натпих прађедова па овоме крају, тпто нашем пеуморном дјелатељу виноградаГосподњегг. епископу Мелентију само за похвалу служити може. М. П. Свршени ученици српско-православног богословског завода у Ре/веву. На свршетку ове 1891./92, школске године 11 редовнијех ученика н питомаца свршили су науке и отпуштени су из завода са апсолуторном свједочбом и то: Са одличним успјехом: 1. Данило АдамовиЂ пз Травника, сарајсвске епархије. Рођен 1869. год. Владања је шхвалког. 2. Петар Јовановић из Горње Слатине, зворничке еиархнје. Рођен 1872. године. Владања је примјерног. Са врло добрим успјехом: 3. Димитрије ЛукиЈј из Бијеле, зворничке епархије. Рођен 1870. год. Владања је примјерџог. 4. Симо Станиши^ из Лијевна, сарајевскс епархије. Рођсн 1872. г. Владања је иримјерног. Са похвалнигл успјехом: б. Стојан Врањешевијј пз Стабанца, сарајевске епархије. Рођен 1869. године. Владања јс примјерног. 6. Вукосав Миланови^ из Суваје, сарајевске епархије. Рођен 1865. год. Владањај еп]Ммјерног. 7. Стеван Ј. Поповић из Мајевца, сарајевске епархије. Рођен 1867. г. Владања је ттохаалног. 8. Коста Стевкови^ из Сарајева Рођен. 1872. године. Владања је иримјерног. Са добрим успјехом: 9. Симо БериЂ из Медне, сарајевске епа}>хије. Рођен 1870. год. Владаља је похвално:. 10. Михаило Вучкови^ из Јагодића, сарајевске епархије. Рођен 1867. године. Владања је иримјерног. 11. Јован Ивковијп пз Граница, мостарске епархије. Рођеи 1862. год. Владања је иримјерног. Прослава „Крсног ииена". Овдашње српскоправославно црквено-пјевачко друштво „Слога," прославило је као сваке тако и ове године своју крсну славу на Видов дан у понедељак 15. јунија. Овогодшпња ( 1глава надмашила је све дојакошње славе тога друштва, јер је приређена била

Б.-Х- ИСТОЧНИК