Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 383

у чисто српском духу. Позиви на ову славу штампани су у српским тробојним знаковима. Тога дана у јутру у 8 сати била је божанствена литургија у новој цркви а за тим опијело покојним добротворима и члановима овога другатва. Божествену литургију одслужио је АЕ. и Митрополит г. Ђорђе Николајевић са архимандритом Венијампном, 4 свештоника и протођаконом а оппјело извршио је такође архијереј са 16 свештеника протопрезвптерата сарајевског. На служби пјевало јо друштво у мјешовитом, а на оиијелу у мупхком збору. Око 10 сати тога дана из цркве митрополит је са свештенством дошао у друштвевни стан, гдје је осветио водицу, прелио кољиво и преломио колач са домаћином и предсједником друштвеним г. Васом Краљевићем. Поелије иодне другатво је приреднло у славу свог крсног имена на Илиџи: сржку народну иабаву , гдје су пјеване све саме српске пјесме и играње све саме ерпске игре. Одговор непознатом дописнику „Бошњака". У 23. броју листа „Богањака" од 9. јуна 1892. године. (Зилкаде 14. год. 1309), иод насловом: „Једног жале, другог сажељевају", изпшао допис који је саевим лажан и ваљда намјерно уврштен у лист, само да се баци нрљава љага на срископравославно свештенство у Босни и Херцеговини. У том се допису наводи ово: „да неки православнн свештеник нз села Бежља долази сваког уторка у Тешањ на пазар, и да кроз варош на коњу накривившн шубару на једну страну а седло на другу, пролази пјан и свијету служи на норугу" п Т: д. Томе дописнику „Бошњакову" и уреднику њстовом одговарамо са аутетичним нзвјешћем, које смо добили и које гласи у шљедећем: „1Нто је доиисник „Бошњака" пз Тешња неразуман, те није знао правилно ријешити, да ли и римокатоличкн свештеницп спадају уједно као и српски свештеници, него је у свом доппсу изјавио, да је то правослакни свештеник из Нежље кот. Тепганског; по томе се знаде да јс доппсник глуп и да ништа неразумије, јер није знао правилно навести, да је то један рцмо-католички парох из Бежље (парохија Врућица католпч&а), јер у Бежљу никад непостоји српско-правоелавни свештеннк него римокатолички; што се овим умољава славно урсдннштво „Источника", да у свом листу овај одговор од ријечи до ријечи уврсти,

да се неби посумњало и мислило да је то који наш српско-православни свештеншс". X. т. и. п. т. Грозна Божија казна. Један американски лнст доноси грозну вијест о Божијој казни и то: У селу Плато у сјеверо-амернканској Минезоти живи заједно млади пар законских људи, именом Милер. Недавно дошао је у њихову кућу жпдовски агент, те је госнођи међу другим стварпма нудио на продају н крст са Исусом. Госпођа није хтјела ништа купити, а по најмање сами крст. Но жид није хтјео из куће изаћи, већ све то више нудио госпођу да купи крет. Ова у јаду г на то рече : да би вољела видјети у својој кући врага, не жели кип Христа Опаситеља. Три недеље иза тога легне у кревет и породи биће, о коме се не може рећи да је човјек, већ звијер или враг. Какав је у кући завладао страх, кад је госпођа са мужем опазила ово новорођено биће, које је иокривено но цнјелом тијелу два палца дугом руњом, малих свијетлих очију, с потпуним шиљастим зубима, с чапорастим прстима, козијнм ногама, са 18 палаца дугим репом и с двама кратким и оштрим роговима на главп. И та наказа скочила је одмах из кревета, те се почела верати по свима угловима. За мајчино млијеко немари, него тражи однадке по кући и кухињи и њпх ждере. Наказа гледа грозно, гризе око себе и прнјети свакоме, којн би је хтјео укротити. Дојкиња, кад мујехтјсла дати снсати, морала га је с врчем на тдо ринути ; јер ју је тако зграбила та поман, из које у истину гледа прави враг. Сав ондешњи народ држи, да је то Божија казна за оне ријечи ненесретне мајке. (Из „Пријатеља народа". Бр. 13 год. 1892. мјесец јулп). Приопћио Јован Шарић, парох. Јерарси православне руске цркве. Под горњим насловом изашао јо у 23. броју „Рускога Паломника" чЛанак, кога ми у преводу за читаоце нагаега листа доноснмо. Чланак тај гласп: „Наша православна сверуска црква дијели се данас. на 62 спархнјс, којима управљају: 3 митрополита, 12 архијепнскопа и 46 епископа; код епархијских начелника епископа налази се ради помоћи њихове, такођср 37 преосвсћенпх викара; осим тога митроиолит Исидор има у свом подручју двпје митрополпје: новгородску и нетроградску, а при њему се поз *