Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 456

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

је обогаћен Раковац тако, да кад је полазио из н>ега, предао је он свом нашљеднику архимандриту Гершићу преко 3000 акова чувеног раковачког вина н око 1000 акова честите српјемске шљивовице, што јс, како се зна, по покм-кнТга гкк[ш е , ускоро прошао мутнијем трагом. Тако исто н у манастиру Гргетегу оставио у наслијеђе нун подрум добра вина и ракије сјем тога, што је у манастирској каси и нриличио готова новца остало. По смртн бачкога владике Георгија Хранислава постави тадањи мптрополнт Јоспф Рајачић Арсеннја за свога мандатара удовој епархији бачкој. То бијаше 1843. а 1844. г. именује га цар н за администратора јој. И тако је Арсеннје унрављао овом епархијом све до год. 1852. У годинн 1853. бијаху четпри епархије у карловачкој митрополнјн упражњене, ушљед чега св. архијерејски Синод поиуни те године све четирп те епархије, те тако Темишвар добн Маширевића, Вршац Кенђелца, Арад Ивачковпћа, а најсиромашнпја н највећма тада запуштена епархија буднмска доби. за владнку — Арсенија Стојковпћа. Августа мјесеца буде оп свечано ившталпран за владику те епархнје п проведе као епархпјски јој еппскоп у Сент-Апдрији мал не пуних 40 година. Кад је оно 1870. год. у.мро карловачкп митрополпт и патријарх српски Маширевић, постављен буде Арсеније за админитратора иатријаршије, али сутицајем околностп буде му администрацпја год. 1872. одузета. Црквено-народни сабор избере 1874. год. једногласно Арсенија за свога патрпјарха, но крупа с некнјех својијех разлога не потврди тај избор. Тако исто при концу 1881. год. изабра га по другп иут сабор за патријарха, но и овај избор оста не нотврђеп. Ево оволико знадосмо рећи о његовом животу, а сад да му промотримо рад и дјелање његово! С које год стране промотрпмо рад и дјелање покојног владпке Стојковпћа, опажамо, да је био достојан оне црне архијерејске ризе и мнтре, коју је тако дуго носио. Арсепије је био добар професор, прпмјеран и вриједан калуђер,

добар економ, ваљан Србин и патрпота, и савјестан и праведан влацика. Појава заиста ријетка! Ученици љегови прнчају, да је увијек био строг, озбиљан и праведан професор. За шалу нпкакву нпје знао. Свагда је више поклањао паасњу на полазак цркве и морално поведење, него на интелектуално пзображењс богослова. Монасн у манастирима, у којима је он бпо настојатељем, бијаху поред њега такођер прави калуђери, чиста живота, примјерна владања, побожнн и ревни у служби својој, а и на пост се строго пазило код њега. Кад је Арсбније био у правнм мушким годпнама, а то је бнло, кад је био архимандритом раковачким, тјелесна слабост га је врло обхрвала, а да је тада остао жив и послије онако дубоку старост дочекао. захвалити се има његовој устрајности и уздржљивостп као и свагдашњој умјерености његовој у свему, коју му ли- • јечници препоручиваху. Сваком је био приступачан, зато је ваљда и задобпо љубав и повјерење народа свога. У ходу, у службу бнјаше достојанствен, као што и прпличи прејемнпку апостолоке службе. Његово служење свакоме се допало. Кад је служно, служно је тпхо од прнлике онако, као што се служи, што вели учени архимандрит Дучић, у Тријестанској цркви. Арсеније. је бпо до крајности трпјелив тако, да кад је нпр. дигпут са адмипистрацнје, н кад му круна не благоволи у два маха избор његов за патријарха санкцнонисати, није против тога ни пред својим најинтимиијим пријатељнма резоновао; шта више ни једном цртом лица свога није показао негодовање, него је и у тим горкнм часовнма био задовољан стањем својим и сав удес свој приписивао је неиспнтаиој вољн Божпјој, а све своје задовољство налазно је свагда у љубави п неограннченом повјерењу народа свога. Вазда бјеше вјеран и одан своме владару, лојалан својој влади. Уш.т>ед тога су његове старе српске груди биле и украшене знацима високе цареке мплости. Год. 1872. кад му је администрација патријаршије одузета, одликован је вслнким крстом Франц-Јосифова реда, а 1882. наиме послије именовања Германа Апђелића за патријарха, одликован је Арсеније за