Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 564

Св. зт

Над насловом у почетку текста налази се лијепа, четвероугласта, орнаментска, цртта слика, у виду красног силета. Средшту те слико сачпњава лијепо ттзведено распјатије, које допире подаље нзнад оног четвероугластог орнам. сплета. Краци крста свршују се ширим круговима, у којпма су симболике еванђелиста: горе орао, доље вб, десно анђео, а лијево лав, а око пријечака крста ови натписи: ннјк ,1 пк Што она слова с^ и пк означавају, то не знам растумачити ^). Под доњијем краком крста, а у остгови оног кићеног четвероугла, налази се повећи бијели круг, са слиједећим црно штампаним ријечима: 1Јод овом сликом отштампан је црвеним мастилом овај сада нешто нечитак израз: „киценцеде господинт*. ксжидарл к^кск Шдк стдрцл". Који је смисао овијех ријечи, то не могу право протумачттти, па -зато остабљам ову ствар искуснпјем од себе, премда ми се чини, да овај пасус указује можда на Божидарева сииа Вићентија, који је такође ходтто трагом свог славног оца, па је можда Стофан од града Скадра стајао с н>име у каковој свезн. На првом примјерку овог Трпода имаде само једаи незнатан запис, написан на омотиом листу задње корттце, полурукописно, црним; гласи овако: „дл а знд каде пддс сии ,г к лсксцд поки ч*гл прмбтио ноћт\ длгк л нл 1756." Слова овог заштса чиста су ћирилица, са правпм, скоро данатттњнм, рукописпнм обликом за слово ћ. Име мјесеца не чнтко је; изгледа као да је септембер, али и април. _ . - : * Зиачи : „Спас Х]»истос 7 похвала вјерпим"; а може да зпачга и : „Слово Христово, побједа врагом". „Свјет Христов, просвјешћајет всјех". Уредп.

Други примјерак Триода сачувао нам је два записа, од којих је првн особито значајан. Један се налази на предњој корици, а други одмах иза поговора Стефановатта дотичном листу. Први је писан полурукописно, сптно, црним мастплом, а лијепим старинским облпком. Гласи овако - ,,-ј- к г к л-кта зрпг (7183. 1675. илн по горатпкој ертт 1683.) ир г к:кддстко \ско покдзл сс зк^кздд знл/иенита с^кдоуголпх, к^ктол-кт изиде нреосфенни ар\'г епкипк кгр лрсенГе на Г^оспВ шгкто л'к"го по= гор ж к /мопастпр ораркица". Слова овот-а записа чиста су ћирилица, само слово в имаде тзв. босански облик, коме се тек у неколико прпблпжује слово к, д и з. Овај запис садржн у себи три значајиа историјска момеита: 1. излазак архиепнскопа Арсеиија у Босну; 2. погор манастира Ораховице иа Лиму; 3. нскл.учивање Подрпња из Босне. У погледу првог момента нужио је да се разјасии, који то архиепископ Арсеније изађе уБосну и да ли го бнјаше дабарски епнскоп оиога времена, илиможда патријарх српски Арсеније Чарнојевић, који наскоро иза овог догађаја, год. 1690. пзведе око 40.000 српских породпца у угарске земље. Но мени је тешко да свестрапо ријешим ово питање, јер немам пужнпх података па могу само нага^ати, да се о овоме архпепископу Арсенију може држати и једтто н друго. У шематизму дабро-босанске епархије за 1883. налазп се на стр. 3.—6. преглед архнјереја исте епархпје од почетка па до исте годнне, алн мсфу дотичнпм пменима при крају XVII. впјека, нема архиепископа Арсенија. Кад бп се }-зело, да је тај Арсеније ипак бпо дабарски јерарх, јер га заппс не назива патријархом, опда је ои управљао дотпчиом столицом у времену нзлнфу епнскопа Христифора (1671.—1681.) п Атанаснја

О рожсгкл XI. ЛФЧ Ц1ПЛН(( 8.Н Н!ТК!