Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 38

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

опредјелише, да се ново љето почиње 1. Септембра. Од тога времена годпшљп круг у рпмској империји лочип,ао се 1 Септембра. Такво бројање година трајадо је у цпјелој готово Европи до половпне XV. вијека. Заједно с хришћапском вјером иредала јс грчка црква своје бројање година цркии руској, која још и данас употребљује то црквеио бројање година. А још прпје ове — Срби и Бугарп, прпмпвши вјеру своју од Грка, примише с њоме уједно п грчки начни бројања година, Древни почетак новога «љета 1' Септембра наззап је у црквеном Уставу латинским именом индпкат. Тај назив потекао је од установе Августа ћесара, да се данак од народа укупља у низу од 1 5 година. Радм лакшега укупљања данка опредијељено бнјаше за почетак године вријеме свршетка жетве, т. ј. мјессц Септембар. Пернод времева, од којега се почнњало 15-годишње сакупљање данка Римљани иазмваху ипдиктом (тсПс^о наредба пли објава о дапку или римски порезни број.). У хришћанској ц [жвннменом индпкта назваше св. Оцп у IV. вијеку 1Сеитембар 312. године, кад је благочастнвн заштитник вјере и цркве Христове цар Константпн побједу славпо иад гонитељнма Хришћана и учзрстио самодржавну власт. Хришћански пндикт је такођер нериод времена, који у себп садржи 15. година. II. Но није само јесен служнла за почетак нове године, него п прољеће. Јеврејски мјесец А вив п Нпсап, којп одговара Марту, служио је код Јевреја за почетак свештене године од времена нзласка хнихова из Египта, за спомен пзбављења њихова из ропства египатекога (Изл. XII., 2.), а код Хришћана напомиње он о створењу и ј

пскупљењу свијета Сином Божјим. Догађаје створења свпјета, ро^ења, смрти и васкрсења Сина Божјега, чиме је Он запечатио искупљење свнјета, постављају црквени ппсци у мјесецу Марту. Иослије су први прољетпп мјесец Март, с којим се у Јевреја почињала нова свештена годпна, Римљани прпмили за почетак године, н одржао се код хбпх до 45. годнне пред Рођењем Хрпстовим. Од Римљана, који освојише стари свијет п првп псправпше рачунање годпна, иодјела године на 12 мјесеци и њиховп називи пријеђоше мало по мало другим пародима. Да је почетак годпне с Марта на • Јапуар у хришћанским земљама пренесеи, особнто је припомогло то, што је 531. годиие рпмскп калуђер Дионисије Мали завео ново бројање годпна од Рођења Хрпстова, које бијаше иред Јануаром. Прнје су хришћански народи употребљавали јеврејско бројање годниа од створења свијета. У години 1564, краљ француски Карло IX. наредп у својој држави, да се година почиње 1. Јануара. Примјеру Француске почеше мало по мало слпједнтп п друге хришћанске државе. У Руспји Јануар мјесец примљен је за почетак пове годнне почегком XVIII. впјека. Но прпје нова годпна код Руса бпјаше у 1. дап мјесеца Марта, а ио том дд год. 1425. ушло ]е у употребу иово љето 1. Септембра. У год. 1402. сазванп у Москвп сабор, под предсједншнтвом митрополита Зосиме, установивши црквепу пасхалију за осму тисућгодишњицу од стиорења свнјета, одредп споразумно са великим кнезом Јованом Васиљевићем, да се пренесе почетак грађанске године од 1. Марта на 1. Септембар. На такав начин круг грађанске године у год. 1402. у Руснјп сједињеп је с црквенпм,