Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2 Која су села у којпма искључиво српско-православни народ живи, а која опет, ђе су православни измијешани са римокатолицима и мухамеданцима ? Има ли ђе странаца и досељеника, који су то, и од кад су ту насељени, чим се занимају, п да ли домаћима служе добром моралном и религиозном страном? Уз такав исказ, дужно је пречасно свегатенство дати тачна рачуна п о црквеној пмаовини т. ј. има изјавити: које цркве имаду своје законите одборе, и како ти са имањем своје цркпе рукују као и то, колики је приход и расход црква имала у ггрошлој 1892 години?

Стр. 3 Опроводећп такав изказ овој духовној властп, проте, односно иадзиратељи протопрезвитерских уреда, имаће безпристрасно рећи, који од подручних свештеника води у реду матрикуле, и у опште држе канцеларију, а који опет не? имали их пићу оданих, и који су по имену ? који врше наредбе претпостављенпх власти, а који опет своју дужиост занемарују ? који су удови, а који опет ожењенп без дјеце, којп доброг а који лошег стања? Из сједницо коизисторијалне у Сарајеву 8. Јануара 1893 год. АЕ н Митрополит Дабро босанеки Ђорђе Николајевић.

Б.-Х. ИСТОЧНИК

У којој се годтшп родтго ( Јј Родина хршпћанске ере, која се сада^ у свеопћој употреби налази, прпмљена је по опредјелењу Дионисија Малог (VI в.) који је разрачунао и установио да се Христос родио у мјесецу децембру 754 г, од основања Рима, рачунајући основање његово, по Варону, у 4—ој години VI Олимпијаде, те због тога се то бројање година, које је свуда у опште примљено и назива Диописијево. Али дноппсијево опредјелење, а ирема том и бројање година пије тачпо. Податци, који ее немогу ничим побити пп оироврћи, доказују да је година рођења Христовог 751 од основања Рпма, а 4001 од створења свијета, и 5505 по грчком (визаптијском) бројању годнпа. Претпаственнк императора Калигуле, Тиверије добио је императорско достојанство после смрти Августове, која је била 19 августа 767 г., и уирављао је државом до своје смрти, која се деспла 16 марта 7 90 г., 22 г. 6 м, и 27 даиа. (Но

V аситељ натп Исус Хриетос? Флавију 22 г. 5 или 6 м. и 3 дана, а по Тациту — округлим бројем 23 г.). И према томе, кад је Август Октавпје умро 19 августа 767 г., а врпјеме његовог управљања са државом трајало је, по Флавију, 57 г. 6 м. и 2 дана, од кога је времена он 14 годииа управљао државом заједно са Антонпјем, и за тим после актијске битке до смрти своје сам 43 г. 6 м. и 2 дана; то, на том основу, понетак његовог владања са државом мора се однијети (767 минус 57) на 710 годипу а владање његово од актијске битке (76743) на 724 годину од основања- Рима. Овај последњи догађај т. ј. актпјска битка, по примједби Флафпјевој, бпла је у 7—ој годпни царовања Ирода Велпког. И онда кад 7—ма годпна Иродовог царовања пада заједпо (.,С01 !падает г к"; са 724 годином од осиовања Рима и 3-ом годппом 187 Олимпијаде, то почетак његовог царовања пада (724—7 717) па 717 годпну и у исто врпјеме па 4-ту годпну 185