Bosansko-Hercegovački Istočnik

6т Р . 152

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Господњу: „ Коз/1к>еиши Господа Кога тко= Јга' ксктх «рдцел(х тконл»х и ксио тко{Н5" и проч. Усиљавање је потребно ономе човјеку, који због тјелеснпје захтјева, преко највећег усиљавања духа свог, хоће, да привидно тијелом, л>уби Господа, те тако нротив унутрашње покварености привнја усне сноје имену господњем, хотеКи, да му други рече: Ено тбожна човјека! премда је гроб, с којим је Хрпстос фарисеје испоредио. Даклен и св. Писмо и сама природа, та „Друга књига откровења" упознаје правога Хришћанина са самим собом; показује му, шта је он према своме Створитељу, шта је Створптел. учииио за њега и шта он треба према њему да чмни. Из свега овога у главном ,,/Им [|озна\0/И7. и к'крокл\ол!х инмзокк, к>же и/иатћ Еогх кх нл.их. Еогх лнјкм естк, н прекмклАИ к *А Л1 <*ккк1, к& Еоз'к нрекмклггх и Еогх кх НЈЛ1К прскмкл(т"к" (Јов. гл. 4. ст. 16.). Сад да видимо, каква је л.убав правога Хрпшћанина према другијем људима ? Напрнјед смо видјели, да су њедра правога Хришћаиина иснуњена љубављу Божјом; па кад то знамо, онда смо увјерени, да он свакога човјека љуби, јер ону љубав, којом Бог љуби све, осим зла, гријеха, излијева Дух св. у срце правога Хришћанина, за то и каже св. Јован Богослов: „Дш,{ кто (Н чјтх , Улки> лк>кл1о Когл, л врлтл скоги) ненлкидитг, ложк естк: ико не Л10КАИ крлтл ско(ги.>, егоже кнд - к, Еогл, епрже некнд-к, клкш ,можп т х лккити" (I. посл. Јов. гл. 4. ст. 20.). Хришћанин зна, да га је Бог у овом свијету створио, да га превјечни промисао Божји држи у оном друштву, за које је он најспособнији, јер у другоме, кад би био, могао би служити на шгету или себи или другоме, па за

то он и јест задовољан. За то и јест далеко од пакости, зависти, злобе, мржње и т. д. Апостол Павле каже: „Њ с,иотрА= н>ш,мжх нлл1х кидил1м)(х, н0 не киди,им\""а : кпдил1ла ко, крелннл: некидн /И ла же к'кчнл" (II. Кор. гл. 4. ст. 18.). С тога што прави Хршнћанин, не крили руке ономе, што је видљиво, већ ономе, што је невидљиво, нема ни разлога, да мрзи на свога ближњега и по томе љуби га. На пошљетку љубав је правога Хришћанина, према Богу така, да он не може а да не извршује сваку заповијед Божју, а нарочито ову, која међу свима друго мјесто заузима по важности, и о којој закон и пророци висе т. ј. „Козл1окишн клижнаго скојго 1лк0 сллга с*ке. Е олшла сн\х инл злпок-кдк н'кстк" (Марко гл. 12. ст. 31.). У најгграћијем цртама истакосмо својство правога Хришћанина у погледу љубави наспрам Бога и ближњега, а сад ћемо даље, па да видимо, за што та сва такова својства прави Хришћанин прима својом слободном вољом, за што их његује и помоћу Божје благодети усавршава и т. д. Он чини то на основу ријечи апостола Павла: „Дш,е лн же коскресикшлги> 1нсВсл и) /иертки\х жикетх кх клсх коз« дкигхи Хрктл нз ЛНрТКИ\Х, и )ЖИК0ТК0рИТ'А и ,и{ртк(ннлА г гклесл кли1л, жик8ш,илгк Д8= рл1'к еги> к'к клск " (Р илглј. гл. 8. ст. 11). Ту је основ наде правога Хрпшћанина иа загробни живот. Смрт човјеку нпје ништа друго, него оруђе, које отвара врата праве његове отаџбине — вјечнога жнвота; гроб је за њега дио земље, у ком труне огртач човјечији и почива до општег суда, чекајући, да се опет састане са својом душом, која га је овдје на земљи оживљаиала. Нада човјека Хришћанина састоји се даље и у томе: да