Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 158

К-Х. источник

Св. 4 и 5

нас показује тежња, да се не склапају бракови са иновјернима и иноплеменицима, да се не оставл>ају своје сест/рс, а узимљу т} ; ђе г ). Така је тежља и код нас, шта вигае и претјерана и неоправдана у некијем крајевима нашега народа у томе, што се добро не гледа на кућу, која се спријатељи с кућом из другога села, и ако је од исте народпости и од исте вјере 2 ). Разлика у вјери између мужа и жене чини, да муж или жена од своје воље или од нужде, охладни према својој вјери, или ако обоје навалице теже да одрже и извршују своје вјерске обичаје, онда долазе до међусобне уврједе и напасти, до свађе око васпитавања своје дјеце; па и сама дјеца, кад виде да се родитељи гложе, свађају се и. пребацују једно другоме ово или оно. Ово бива и код смијешаних хришЛинских бракова, а камо ли у браку хришћанскијех особа са особама јудејским, или мухамеданским или незнабожачким. Хришћанска наука игате, да између мужа и жене, родител>а п дјеце, влада једно срце и једна душа ; а да одржи свој појам о браку, моралну страну хришћанскога брака, учи, да се не уиреже ХришЛанин у један јарам са невјернима, да се не веже травда са безакоњем, нити видјело с тамом 3 ); да се у брак стуиа са.чо у Тосжду 4 ), т. ј. с лицем, ксје вјерује у Исуса Христа. Овако су схваћали ове ријечи апостола Павла стари црквени учител>и. Тертулијан називље обесве&ењем брачну везу са незнабожачком особом и мисли, да је праведно, да се искључе од свакога састанка са вјернима сви, који се тако жене. Кипријан називље то пљеном чланова Христових. У овоме смислу учи и Теодорит, Јероним, Амвросије и Августин 5 ). Али је ипак морала трпити црква још задуго таке бракове, што су Незнабошци господарили у држави, што се брак склапао по вољи кућнога старјешине, који пије могао тако лако раскрстити са старинским обичајима и уредбама. Грађански .закони забрањпваху само брак са Је') Испор. 1. књигу Моје. гл. 24., ст. 3.; гл. 26., ст. 34.; гл. 27., ст. 46.; гл. 28.. ст. 1.; гл. 34., ст. 14.; гл. 37., ст. 46 ; 2. књ. Мојс. гл. 34., ст. 16.; 4. књ. Мојс. гл. 7 , ст. 3.; 3. Мојс. гл. 24., ст. 10. ; књига о суд. гл. 3., ст. 6.; Осија гл. 23., ст. 12 ; Јездра гл 9., ст. 2.; гл. 10., ст. 2.; Немија гл. 10., ст. 3. 2 ) Испор. из „Прнповијести" Стј. Митр. Љубшче: „Кањош Мацедонац", односно „Скочидјевојка". 8 ) ДРУ га Кор. гл. 6., ст. 14. 4 ) Прва Кор. гл, 7., ст. 39. г ') Испор. Бердпикова: Краткш курс^ церковнаго права, КазанЈ, 1888., стр. 101,

врејима. Црква је могла с почетка одредити своме члану, који је у таки брак ступио само духовну казну ; као што се види из 14. правила халкидонскога сабора, које гласи: „Пошто је у неким епархијама допуштено чатцима и пјевачима, да се жене, наређује свети сабор, да не може никакав од њих узети жепу иновјерну. Они пак који су имали дјеце из такова брак?, и већ су их успјели били крстити код јеретика, имају их привести у опћење католичанске вјере; а ако их нијесу крстили, не могу их код јеретика крсгити, исто тако пи сјединити браком са јеретичком, или јудејском, или јелинском особом, осим ако особа, која жели, да се браком сједини са православном, обећа да ће се обратпти у православпу вјеру. А који преступи ову наредбу светога сабора, нека поджгнс казни по правилима" 6 ). Ширењем Хришћанства падала је моћ незнабожачких власти, падале су и многе домаће уредбе незнабожачког свијета. Црквени утицај се све већма осјећао, црквене наредбе су све више вриједиле у држави, п тако је могла црква своје одлуке лакше изводити у праксн. 0 овоме предмету донијела је год. 692. на трулском сабору коначно ријешење, и правилом 72. ово.одредила: „Нека не буде допуштено човјеку православноме, да се еједипи са женом јеретичком, нити жени православној, да се вјенча са човјеком јеретиком; а ако се открије, да је ко тако што учинио, брак нек се сматра неваљаним, и незаконита свеза нск се развргне ....". Друкчије бнва по црквеној науци и уредбд еа браковима, коју су склопљени у невјерству, па је послије прешао муж или жона у хришћанскуправославну вјеру. Апостол Павао допушта, да оваке брачне везе остају у крјепости, ако пристане на то и једна и друга страна 7 ). На основу учења апостола Павла о ошме, издао је трулски сабор у поменутом 72. правилу ову одлуку: „Ако су се неки, док су јога уневјерству били н док још нијесу били прибројени стаду православних, саставили били законитим браком, пак за тијем један, изабравши добро, обрати се к свјетлости пстнне, а други, остане прикован заблуди, пе хотећи управитп очи своје на божанствене зраке (ако невјерној жени буде угодно 6 ) У ово.ме смислу говоре п лаодикискога сабора пр. 31. и картаг. сабора правило 21. 7 . Прва Кор. гл. 7., ст. 12.—15.