Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 157

Практичним среотаима побожног васпитања односе се и празници православне цркве, — како општи, тако и народни, који се одликују особитом прославом. Дјеца се особитом живошћу нредају неиска8аним радостима религиозне прославе, у којој сви у опште л>уди и против воље очитују радосно сјајну спрему душе, — сполј Н и изглед у свију, потпуно се саглашава са том душевном спремом, јер се сви брину да се обуку у чисто празнично рухо; о свакодневним бригама нема у породици ни спомена; сви се журе у храм божји да се науживају црквене свечаности, гдје се још јаче узвишава то сјајно устројство душевно, које се већ с раног Јутра свјетли на лицу свакога од њих. Само пак празнично богослужење ствара код свију, особито код дјеце, већи и јачи утисак, но обичне дневне црквене службе. Шта може дуб.ље и јаче пробудити побожна осјећања у непокварепим срцима дјеце, ако не н. пр. „крсни ход" (литија) са иконама и барјацима куд било на извор (на Богојављење 6. јан.) или по пољима и њивама тежака, на празнике послије литургије. Свуда се чују узгласи: „Пр{чпст8к> мјс В ттј .". Најчистију носе (т. ј. носе икону св. Богороднце 1 ). *) Обичај је овај у Русији и народ тако поздравља икону пресвете Богородип.е. Прев.

Многи се клањају до земље старајући се да се провуку изпод икона, које се носе; мајке тару обраве одојчади ручницима којима се као с похслонима ките и украшују особпто поштоване иконе. У свима тијем радњама очитује се прави, дубоки и побожни осјећај прости људи, јер они у том случају, тако рећи, осјећају особиту блискост к себи вишњих бића: Бога, његове пресвете матере и угодника Божјих. Очевидно је, да оваке и овима сличне религиозне свечаности, боље од свију разјаснен.а ових или оних побожних појмова, упливишу на дјецу у религиозно васпитном одношају.По томе је свештеник дужан неизоставно побринути се да би ђаци свагда присутни били па свечаностима „крсних корачања" (литије). А још би боље било, кад би им у „крсиом ходу" давали да носе: ове или опе шсоне, цргсвене принадлежности (па пр. босиљкачу, босијок за шкропљење, кадионицу и др.), јер само дотицање" црквених ствари, које народ зове „светим", пробуђује осјећај побожног дрхата (трепета) код онијех, који се њих дотакну, и слично дјејство црквених ствари код дјеце ученпка у побожно васпитном одношају, управ ничим се не може вамијенити. (Свршиће се). ^

0 разлозима који раскидају брачну везу, и о судском иостуику у париици за раскид брака. Написао: Тома Алагић, прота, професор Богословије. (Настапак.) Н. Разлика у вјери. ном животу. Како с туђом вјером прелазе туђи Вјера има велики утицај на иачии мишљења обичаји и туђе особине путем брачне везе у пои на обичаје свога народа. Овај утицај се нај- родични, а отуда у народни исивот, то се код Ррије и најјаче показује у брачном и породич- разних народа од најстарнјих врсмена па до д^'