Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

мени, кад вас толике у цркви овој сада окупљене видим, на кад помислим, да црква мора чекати опет Ускрс, или Божић, а да види заједно толико дјеце своје. И ово је ето што сам узео за предмет данашње ове моје бесједе с вама. Кривац би пред Богом био и огријегаио би се о заклетву, коју сам као владика пред божјим олтарем положио, кад не би улучио данашњу прилику, кад вас је толико у цркви окупљенијех, а да не кажем оно, што ми Бог и црква света налаже. Најмудрији од свију царева старога доба сазидао је био светилиште Богу и иомолпо Му се, да милостиво прими тај дар његов. Угодан бјеше Богу овај дар царев, те му рече: „Услишао сам молбу твоју и изабрао сам ово мјесто да ми буде дом жртве ... Очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тога мјеста, јер сада изабрах и осветих дом тај, да буде име моје ту до вијека; и биће ту очи моје и срце моје вазда" (II Паралип. 7, 12. 15. 16.). Спугдје је дакако и на свакоме мјесту Бог. Али очи 1Бегове и срце Његово главнпјем је пачином у светилшнту, које је имену Његовом подигнуто. Над домом Њсговијем, над светом црквом су очи Његове отворене, да вазда гледа вијерне Своје, Своја мила чеда, и да их од свакога зла чува; над црквом су ушн Његове пригнуте, да чује молитву њихову, да је услиша и учини им по срцу њиховом. Мисао ова толико је усхићавала душу Давида пророка, да је он само за једно се молио Господа, да може живјети у дому Господњем све дане живота својега, да може вазда гледати красоту Гоеиодњу и вазда ранити у цркву Његову (Пал. 26, 4). Државни послови задржавали су га често од цркве, али се за то успуњавало срце његово радости сваки пут, кад би чуо, да га у светили-

Отр. 139 ште позивају: Козв««лихса о р>кших-к лш-к: вт*. до/ит* Господжћ поиде<и-к. (Псал. 121, 1). Па ако је овако било са домом Господњим старога завјета, са светилитптем, које је било тек предслика онога светилишта, које је крвљу Својом посветио сам Син божјп; шта морамо казати за ово светплиште, у којему је данас пријесто самога Бога? шта морамо казати за цркве наше свете? Цркве су наше дом свете радости и чисте духовне утјехе. Све што је ту, све располаже човјека к побожности, располаже га к братској љубави, к међусобноме миру. Ту су заједно богати и сиромах, господар и слуга, учени и неучени, и сви се осјећају као браћа међу собом; сви заједно поје хвалу Богу једнијем гласом и једнијем срцем, и сви једнако очекују од Бога милост, коју ће им Он удијелити без обзира на сталеж њихов, на науку њихову, него само према искрености срца, којом Му се ко моли. Ту се човјек налази у сред небеске војске, у небеским одајама; ту му иконе свете пргжају примјере најузвишенијнх врлииа; ту му мошти светитељб, и мученика напомињу славу хринтћанске вјере; ту му је на св. олтару сам Исус Христос, Који се за њега и за сав свијет на жртву приноси, а молитве и пјесме цркиене узднжу га к Богу, уздижу га са земље на небо. Е-к ^ра.и-к стоАтце, на некесн стоатн лиишт*. Свака се страст ту утишава, порок се губи, гријеха нестаје, јер човјек чује вјечни глас, који му иепреетано казује, колико је слаб и немоћан на земљи, и како ће послије смрти имати да стапе пред вјечном правдом да одговара, како се за живота владао. У цркви само човјек познаје себе, н постаје онпјем, што треба да као Хришћанин буде. За човјека, којега страсти надимљу у свијету, па кад дође у цркву, Златоуст каже: „улнјеће

в.-х. источник