Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 172

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

божију, која превазилази сваку људеку мудрост, даје нам тајанствеиу чашу и у њој освећено пиће; она громким гласом једнодушно призива себи посте, јер имају потребу у њој, и она их чашћава (достојне, тјелом и крви Христовом). У тој чаши налазе гости, духовно јело и духовно пиће, које их кријепи. Јудејски Терапевти, по Филону, састављали су пјесме, и пјевали их у славу божју. То исто радио је и Јеротеј, наставник Дионисија, који је ирисуствовао при погребу Богоматере у Јерусалиму, и тамо је пјевао своје духовне пјесме. Знаменити ученик његов Дионисије, сачувао је и предао нама неке пјесме овога апостолског мужа. Као: „сажаљење у прози, т.ј. о љубави". „Љубав, која била: божија, анђеоска, човјечија, жива, истинита, јесте та снага, која установљава и подражава слогу међу људима, склања их да се од виших праве нижи, чини их браћом међу собом, упућује их да се сједине с Богом. „ЈБубав је двојака : једна је према људскијем душама, а друга према анђелима. А над њима је виша сила, која свакога љуби. И нас свију треба да се односи љубав, према тој, горје вјечној љубави. Разни су правци љубави, према једном источнику, ми знамо да постоји једна несложена и постојана сила, која је установила јединењем љубав између свију бића, почела је с највећим благом до пошљедње ствари, и од ње исходи тијем путем извор, савршена је сама собом и у себи, да на саму себе обраћа све, и таквијем образом враћа се своме вјечноме почетку". Како су јудејски Терапевти, по свједочанству Филона, већма љубили анђеле, и анђелима су ааклињади друг друга; тако Јеротеј и Дионисије, имали су особиту љубав према тијем духовима, а то је јасан доказ да су оба од њих до крштења били у чину Терапевти. Јеротеј говори, у одношају према анђелима, да су они „љубавни чистим духом". Тимофилу је савјетовано

да љубп анђеле, неби ли добио опроштење од Серафима, који је очистио уста пророка Исаије. Дионисије Ареопагит, био је хрпшћански аскет и богослов, учио је науке код тадашњих благочестивих учитеља у Атини, који су се такођер називали Терапевтима, т. 1. монасима. Подјелу небесне јерархије, коју је изнио Дионисије и подијелио у 9 чинова све анђеле уевојило је богословље, а наш божествени тајноводитељ (апостол Павао) раздијелио је све анђеле на три чина, односно три разреда По учењу наших наставника, ова три разреда анђела састављају једну небесну јерархију. Дионисије Ареопагит, сачувао нам је имена некијех, научених наставншса, богослова и благочестивијех учитеља, и саопштио је нама њихово учење као: 1. Божественога Вртоломија; 2. Свјештенога мужа Јуста; 3. Филозофа Климента, кога је сам Дионисије назвао филозофом. Заиста треба да га и ми признајемо за великога научењака, али несмијемо га замјењивати с Климентом епископом александријским, нити с Климентом папом римскијем, као што то многи богослови чине. У Атинн је био учптељ филозофије Климент, који је особито био познат Ареопагиту, све остало што знамо казати за њ јесте то:.да је био у свему сличан филозофу Платону. И Јеротеј први епископ атински, био је учитељ Дпонисије Ареопагита. Дјела његова изнио нам је на видик његов ученик. А та су: „Прва тежња душе човјечије јест за предметима божијим, љубав према Богу, и прва вадаћа њезина јесте испуњење заповјести божијих". Као што је саме апостоле и њихове прејемнике постигла мученичка смрт, такоје и овог апостолскога мужа, јер 90. године по рођењу Христовом мученички је пспустио душу, за свој племенити и узвишени рад. Алекса Н. ЈокановиК, богословац.

Манастир Озрен. (Мјесто наотавка свршетак). 0 ономе Страхињи, коме је овијем крају своје цртице говори о томе још вапасом учињен вјечни спомеи, мисли г. овако: „Скромно име проста свећепика Стратимировић, да је то био живописац усред овога велитсол.еппога живописа, неда манастира Озрена (главне цркве), па на се свакако друкчије протумачити, него