Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 210

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

кијем мјестима буде сваке недјеље у цркви, тсолнко га обичио свештеиик иа служби види? Кажите ето ви сами, браћо. Бива их, осим дјака, десетак, петиајест или мало више. Па може ли се милити спештеннку, да за тај мали број народа говори проповијед у цркви и да улаже толпко труда код куће, док напише и лаучи ту проповијед? Долазпте ви, браћо, редовно на сваку службу у цркву, нека црква буде увијек тако пуиа свпјета, као што је данас, па вам јамчим ја, као владика, да не ће ншсада службе бити без проповиједи, а моји ће свештеиици, увјеравам вас, најревносније и најрадосније проповједничку своју дужност вршити, ма их то и највећега труда стало. — Нека ми дакле нико не износи за разлог што у цркву не иде то, што нема па службама проттовиједп. То је оиакав разлог, као и сви осталп, које сам напомонуо. И ја ћу стотпну пута казати, да то пе може никога и никада оправдати да у цркву не долази; а казаћу још, да је то само пуки илговор код некијех, тек да ма чнме оправдају преступање једне од основиијех божјнх заповијести. Свијем овпјем п другпјем разлозпма, који се наводе да се оиравда што се у цркву не пде, ја сам увјерен, да ни ви самп, браћо, пе дајете пикаквога значаја, јер у самој стварп знадете врло добро, да то нијесу никакви озбиљни разлози. Прави пак разлог овога нпко ие ће да нстакне, не с тога, што се тај разлог не познаје, него што га пије мило нстицатн. Па нстакнућу га ево ја, премда већ у напријед знам, да не ће у опће свакоме драго бнтп да га чује. Прави узрок због којега дотични не долазе у цркву састоји се у томе, што оии не љубе Бога него љубе грнјех. Ово је жалосиа пстпна, али тако је. Ко љуби Бога, тај не може а да не љуби и дом божјп; а ко љуби све, осим Бога, тај са

свијем природно мора да буде хладап наспрам божјега дома. Душа човјекова, послнје Искупљења, склоњена је к добру. Али кад душу једиог човјека заувме нека страст, од куда тада у тој души може бити мјеста за Бога и ва служење Богу у цркви? Предмет сваке страсгн пријеступан је. Па кад је души драг тај предмет, п кад она хоће да у свој пупоћи у њему ужива, наравно је, да ће она избјегавати све, што може да је укорп за пријеступио то њеио ужпвање и што може да је наведе на прави пут, с којега је ради страсти своје сврнула. А гдје се буди у човјеку савјест више пего ли у цркви, на црквеној службн, кад свака ријеч повива човјека да позна себе, да повна своје божанско опредјељење? Човјек Хригаћании ово врло добро знаде; па баш с тога, ако му је душа неком страшћу обузета и завољела јо грпјех, он избјегава на сваки начин цркву и црквену службу. Ето вам, браћо, правога узрока, за што се неки уклањају од цркве и у њу неће да долазе. Па да се некијем начниом оправдају у томе пред другијема, они пзмишљавају све оне тобожње разлоге, које смо споменули, а и много другпјех сличнијех, о којијема већ није вриједно ни говорити. Ово сам до сада говорио о онијема, који под разнијем изговорима не долазе у цркву кад треба, и доказао сам чисто и јасно, да тпјем они изиевјеравају имену својем хришћанском и да ннјесу достојни нашљедници побожнијех предака својијех. Али није ово само, о чему сам ја казао да ћу говорнти. Казао сам и признао сам, да неки и долазе у цркву, и да кадгођ, као н. пр. данас и о другнјем већијем годовима, има ирилично народа у цркви. То је добро. А стојимо ли мн, кад дођемо у цркву, онако као што приличи дому