Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 217

ски сабор у своме 93. правилу наређује; „Жена, које муж на пут пође и за њ се не зна, пак она се, и не дочекавши, да се одостовјери смрт п,егова, с другим саставила, чини прељубу. Под исти суд потпадају и жене војника, које се удају, јер о мужевима својима вијести немају, исто и оне, које, кад им мужеви путују, неће да дочекају њиховога повратка. Сниехођење се неко у овоме случају може имати тек онда, кад се са неком поузданошћу држи, да је муж умр'о. Она пак, која се по незнању удала за једнога, кога је жена за вријеме оставила, пак послије буде отпуштена од истога, јер му се прва жена повратила, премда је у блудочинство пала, али погато је то било по незнању, брак јој се не забрањује; бол»е је у осталом, ако тако остане. Али, ако се послије некога времена поврати војник, чијајежена, због дугог одсуства његова, пошла била за другога човјека, тај војник нека узме опет, ако хоће, своју жену; при чему нека се њој удијели опроштај, обзиром на њено незнање, а исто и мужу, који се другим браком с њоме саставио". Ово 93. правило трулскога сабора протумачиле су грчке канонисте: Зонара, Аристен и Валсамон овако : 1. Вонара : Ако се жена, којој се муж уда љио и за дуго се не враћа натраг, прије него што се увјерила о смрти свога мужа, састави са другим, то она чини прељубу. И жене војника, ако ступе у брак са другпиа, кад се не ана за њихове мужеве, чине прељубу. У осталом према њима правило показује више снисхођења с тога, што је вјеројатније да су војници на војсци умрлп. 0 томе говори и св. Василије Велики у 31. и 36. правилу, које је овај сабор пренио у своје правило од ријечи до ријечи. А грађански закон, гледајући на жене иггубљених војника, оштро им забрањује да ступају у други брак, чим чују за смрт својијех мужева, без да су се држале прописа, који су у 117. новели, ко]а је емјештена у 28. књизи Василика 1 ), у седмом натппсу, 3. глави. Кад која жена, говори ово правило, живи с човјеком, кога је жена за вријеме оставила, не знајући за то, па послије буде отпуштена од истога, јер му се прва жена повратила, та треба да буде осуђена због блуда, а не због нрељубе, и ако хоће да ступи с другим у законити брак, не треба јој то бранити. То је управо 48, правило х ) Царскијех књига.

Василија Великога, које је тамо пространије и протумачено. А кад жена војника, мислећи, да јој је муж умр'о, пође за другога, а послије дође исти војник, може је узети за своју жену ако хоће, и њој се даје опроштај ради незнања тијем, што не потпада под епитимију ни човјек, који се с њоме вјенчао". 2. Аристен : „Жена, кошј се муж удаљио и не зна се за њ, ако узме другога прије него што се увјерила о смрти свога иужа, чини прељубу ; но муж по повратку своме, може је узети ако жели. Са овијем правилом слаже се и 17. новела Јустинијанова, која је ушла у натпнс седми 28. књиге Василика. Јер и она заповиједа, да кад има жена војника за мужа, који је отишао у рат, и послије дозна да је преминуо, не може иначе ступити у другп брак, док не добије увјерење од заповједника те пуковније, у којој је служио њен муж, који нред св. јеванђељем и званичним нисмом доказује, да је њен муж заиста умр'о; и кад добије таку свједоџбу, ваља послије тога да чека, док не прође година дана. А ако ступи у други брак без ове предосторожности, то и она, и човјек, који је узме, казне се као прељубочинци. А ако испуни жена све што је прописано, и касније се покаже, да су заповједници лажну свједоџбу издали, то се по наредби новеле отпуштају из војничко службе и плаћају глобу од десет литара злата опоме, аа кога су лажно казали, да је умр'о; а новела му не брани, да опет узме своју жену, ако жели". 3. Валсамон : „Неке су жене, којима су мужеви одлазили од куће, или су отишли као војници, па су остајали, не јављајући о себи ни својијем женама, нн коме другоме, ступале у брак с другима без да су ее увјериле прије о смрти својијех мужева. Правило говори, да се по повратку мужева таке жене казне као нрељубнице с тога, што нијесу чекале док сазнају за смрт својијех мужева; јер што се мужеви удаље на дуже времена, и што се не зна за њих, да ли су живи или мртви, не може служити за оправдани разлог за други брак. А она, која је по невнању ступила у незаконити брак, може бити са онијем, кога је жена за вријеме оставила, и која је послије отишла због тога, што се прва. жена вратила и зажелила, да опет живи са својијем мужем, — гријешила је не прељубом, него блудом, јер је незнање нзвињава, и по тоне није јој забрањено, да се с другим