Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 222

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св, 6

јер је ту особито уважење, и да испросимо у њега прави пут нама свијема и синовима нашијем и свему бићу нашему." (Т. Језд.) По ваповијести Мардокеја сав род Јеврејски прими пост и вјечно правиовање успомене, кад се ослободише од смртне пријетње Аманове (Јест. IX.) Цар ниневл>ански, чувши 8а пријетњу пророка Јоне, заповиједи, да сви његови људп посте, и тако се спасоше од предстојеће смрти (Јона III.) Како ови тако и многи други, заповиједаше својијема људима да посте, а они их за то слушаше. Кад су дакле оми могли ваповнједати људима да посте, ради чега нема црква Христова толике и још веће власти, да заповиједа својијема вјернијем, да посте по својој во.љи и увпђавности ? Па кад су први људи слушали тако своје наставнике, то смо ми много више дужнији слушати св. Цркву нашу, која је прописала и установила посте, и уједно наше наставнике, пастире и учитеље цркве. Глава друга. Нрописи о посту из св. Писма нов. Завјета Да треба притицати цркви и њевине савјете слушати, види се јасио ив ријечи Христа Спаситеља, који заповиједа да се црква слушати мора. Тако Он каже: „Ако ли пак ко не слуша цркву, нека му буде као иезиабожац и царимик". Па даље говори апостолима: „Јер вам кажем заиста, што год свежете на земљи, биће свезано на небу, а што год раздријешите на земљи, биће раздријешено на небу" (Мат. ХУН1. 17. 18.). Но шта се разумије под ријечима: „што год свежете?" Везиваги значи: постављатп закон, јер се каже: свезују бремена тешка, која се носе е' биједом,

и постављају на плећи љуцке, и прстом својим неће их дићи". Овђе везивање значи постављање вакона, јер је Христос обећао апостолима а у лицу њиховом и њиховијем пријемиицима, да ће све, што они свежу, т. ј.: какве законе пропишу вјернијема, бити свезано на небесима, т. ј : сви ће се ти закони потврдити на небу. Дакле заповијести и постављени вакони од апостола, односно апостолскијех пријемника: јесте заповијед Исуса Христа. Да.1,е рекао је Христос апостолима: „Као што ме посла Отац, и ја шаљем вас" (Јован XX.) Почем је дакле Христос послан од Оца с' влашћу, не само ради проповједања и установљења св. тајни, него и ради ваповиједи, суђења и ивдавања закона: то је јасно, да је ту исту власт Он (Хрветос) апостолима и њиховијем пријемницима с' пунијем правом предао. Кипријан учи у 4. књизи у 9. посланици, а тако и св Василије Велики у калуђерскијем правилима у гл. 23., да је Исус Христос рекао апостолима, односно њиховијем пријемницима: „Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче, одрпче се онога, који је мене послао" (Лука X. 16). Св, апостол Павле, пишући посланицу Римљанпма, говори: „Свака душа да се покорава властима, које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Вога су постављене. Тако, који се супроти власти, супроти се наредби божијоја, који се противе, примају гријех на себе" (ХШ. 1. 2.). А на другоме мјесту вели: „Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савјести" (Рим. X. 5.). Ове ријечи апостола Павла не односе се само на гра^анску него и иа духовну власт, т. ј. дужност је покоравати се и духовној као и гра^анској власти; јер