Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 226

Б.-Х. ИСТОЧНИК

0». 6

мало 1 )је да се практикује у погледима религиовног васпиташа. Срество је то сљедеће: Пред правницима, особнто пред рождеством Христовим и св. Пасхом (Васкрсом) обично бнва чишћење и праље унутрице храмова; овамо спада: праше пода (патоса) у цркви, брисање (опајање) дуварова, чишћеше металних одијела на иконама, брнсаше цијелог иконостаса од праха, чишћење црквенпх ствари као: кадионице, свијећњака и подсвијећњака, кандила и др. По нашем мишљењу ову и сву сличну радњу, под упутством клисара или црквеног тутора, требало би одредити искључиво у погледу религиовног васпитања, учвницима црквено-парохијских и других основних школа. Више речене радње саме по себи у истини су тако просте и лахке, да ва дјецу школску не чине управо никаквих тегоба,а међутим извршивање истих радња приближује дјецу, тако рећи, к Богу, јер су и саме те радње дјело у славу божију, које се чинн за уљепшаше дома божијег. У погледу илустрације практицираша тога срества, навешћу овдје слнку ив истинског живота, која врло јасним бојама слика снагу уплива на дјеци при тијем радњама у цркви, које и ми препоручујемо. У години двадесет петој мало прије, внао сам једног црквеног чувара — тутора —- ислуженог војнпка, човјека по свему дубоко религнозног, који је то срество, које мн препоручујемо, практицирао, хтјевшн главиим начином, не с погледом на побожно васпитање дјеце, но једино с погледом на светињу црквених ствари, т. ј. да се ове пошљедње не би у врцјеме чншћеша оскврниле од дотицаја људи грјешних (одраелих). По

томе је он увијек пред празннке тражно од свешгеника благослов, да може почети чистити црквене ствари, и додао би: „тако ја Лу ввЛ, оче, дозвати себи све малише у иомоЛ, — дијете безазлено — невино — узимаЛе у руке божије ствари". Помоћника чувару (тутору) у томе послу, који посао он зваше: „службом божијом", бпло је много, — наиме сва дјеца из села од 10—15 година; а и својевољци долазили би ив оближњих заселака. Како саи чувар (тутор) каже, кад се десило коме год између дјеце, да би се изјутра послије доручка прнјавило на „службу божију", та вијест брзо би се по свему селу равносила и међу младим нараштајем ширила, у кога би припрема к „служби божијој" захваљујући поукама тог честитог тутора, почињала још у вече: „ Мајко, мени треба сјутра чиста кошуља". — „ А што и ти ? и пита мати. „Сјутра треба иЛи на службу божију и одговара днјете, и тијем равријеши неспоразум с матером, јер је још од прије свему селу иознато, да је то „служба божија", на коју су била дужна ићи сва дјеца и го у чистим хаљинама. Други дан, у одређено вријеме дјеца се јављају у цркви п у реду чекају, коме ће какву радњу одредити чувар (тутор). — И гле, на пошљетку радња је распоређена, и свима тутор даје упутства као: „ти ради тај иосао, иа неизоставно и молитве читај,- 7соје знаги и . И у истину, слика распоређене дјеце по поду црквеном, који марљиво раде одређени им посао, рађа таки утпсак, који у сваком сузу измамљује. Гле, тамо сједи малнша поред даске, коме је наређено да разређује за чишћење црквене ствари од метала, он врло тачно врши свој посао и произиоси на глас: „Господи поднмВн", јер је чувар раније објавно, да, ако који не