Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. б

136. Бог је бескрајно, свемогуће, вјечно биће, створитељ и господар, који је са својим створом у најтешњу везу СТ У ПИ0 - Њушњ. 137. Сваки мора прианати, да постоји неки господар људске судбине, чија смо ми дјеца, који нам је прописао да будемо праведни, да један другог љубимо, да смо један спрам другог милосрдни и да испуњавамо обавеве према свакоме, па и према самом неприЈатељу; да је васколика земна срећа сјен; да имаде други живот, у коме ће то највише биће добре наградити, а зле казнити. Те су вјерске поуке врло важне и морају се младежи предавати и свима грађатшма омилити. Ко те основе поткопава, вал^а га кавнити, јер такав је рушилац реда и непријатељ људскога друштва. у у Кои ^ ти 138. Најтолерантнији човјек морапризнати право власти, да казни оне, који се јавно издају за атеисте. Јер кад се казне они, који се о једнога човјека огријеше, — то се још с већим правом морају казиити они, који гријеше против цијелога друштва и то пе само они, који поричу Вога, него и они, који га бескорисним проглашују; који поричу промисао, или проповиједају излишност службе Богу, или се покажу криви ради богохулства, обесвећеља, крнвоклества или лакомислене клетве. /А А1ет1>егI, Епсус1ог А1ћеите. 139. Ја очекујем од онога, који у Бога вјерује, свагда више праведности, него од онога, који у њега не вјерује. Атеизам и фанативам су двије грдобе, које могу друштво распуштити и упропастити. Болшер, св. 40, стр. 312. 140. Спекулативни атеивам је ме^у свима заблудама највећа, а практички

Стр. 231 атеизам међу преступима један од највећих. Свако безбожничко начело изазива фурију, која у једној руци софисмима, а у другој ножем оружана, доводи л>уде ван себе и чини их грознима. Ми смо увјерепи, а већ смо и рекли, да су атеисте по начелу такови, да им дух срце још покварио није. Но ја велим свима вачелним атеистима, који никакве увде не признају, и који држе за част, да хрђаво суде, а добро раде: чувајте се атеисте; којп се онако влада, како 8акључује. Волтер , св. 62. стр. 375. 141. Одузимати човјеку вјеру у Бога, који казни и награђује, па вам је сасвим јасно, загато су се Марије и Сула у крви својих суграђапа купали; а Август Аитоније и Лепид Сулу у бјеснилу надмашили. Нерон је хладнокрвпо осудио своју матер на смрт. Тада се бјеше ушљед опште покварености идеја о Богу у Риму скоро угасила. Безбожник се предаје пријевари, неблагодарности, клеветн, отимању и К |звопролићу и суди и ради сасвим природно; пошто га људска казна није свагда у стању да задржи; јер без вјере у Бога је тако страшило само себи Бог Такав жртвује све, да би своје жеље 8адовољио и уклонио, што му на путу стоји. — Најњежније молбе, иајбоље опомене, не могу да га се косну, као какова крвожедна епнјера. — Врло је дакле вјероватно, да су сви они силници били заражени атеизмом, који су свој живот у таким грозним преступима провели. ср. УоИ. св. 41. 142. Ја сам увјерен, да свијетом управља једна снажна и мудра воља; ја видим, или — шта више, ја осјећам то; а та свијест је за мене ствар од велике важности. У. Ј. Коихзеаи ЕтИ.

Б.-Х. ИСТОЧНИК