Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 258

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

присуству тројице свештеника: Миле А. Попадића, Симе Карлаша и Лазара Ожеговића. ГГослије божествене литурђије говорио је сходну бесједу свештеник Л. Ожеговић. Бура којајетај дан без престанка бријала и снијегом понављала, опет није доброј вољи народној сметала, него шта више скупило се доста српско-правосланног народа, да освећењу звона присустпује. Овом приликом добровољнијех прилога пало је од народа 104 фор. 57 новч. а кум Стојан Мракик из мјеста и врли Србин и побожни Хришћанин даровао је 52 фор., укупно дакле 156 фор. 57 новч.; што се може рећи, да је прама стању овог народа врло доста. Звоно тежи 250 кг. на коме ћирилицом потписује слиједеће: „Звоно за српско-православну цркву, храм Успенија пресв. Богородице у селу Копијаници котар Кључ у Босни 1892". Прама истоку лик је пресвете Богородице, која у наручју држи лик Спаситељев. Звоно је наручено и саљевено у Лзубљани у Крањској. П. X. М. А. П. н. Прослава четиристогодишњице ободске српске штампарије у Црној Гори. Од црногорског одбора за приређење свеславенске свечаности поводом четири стољетног јубилеја од времена прве словенске напечатане књиге стигао нам је позив на исту свечаност. Држимо да неће бити излишно у кратко проговорити коју из историје црногорске, колико треба да се разјасни значај ове свечаности. Мисао о подизању типографије у Црној Гори јавила се у тешко вријеме, кад су Турци били навалили на Црну Гору и сусједне јој предјеле, мање од 50 година послије проналаска штампе. Црна Гора се тада звала Зетом и наодила се под управом српске династије Црнојевића, која је имала своју резинденцију у Жабљаку, па у Ободу. Кад су Турци г. 1478. Жабљак освојили, владао је најславнији Црнојевић, Иван-бег, којп, рачунајући на помоћ млетачку, надаше се, да ће одбити Турке. Но млетачка република била је већ тако слаба, да не само, да није могла дати помоћи своме савезнику Ивану Црнојевићу, него је још била принуђена, да закључи мир с Турцима, уступивша им Скадар.

Уз пркос то.«е, што су се силе Турске увеличавале на граници Зете, Иван Црнојевић је успио да их одбије из Жабљака, па га је изгорио, да онет не падне у руке непријатеља. За тијем је Иван Црнојевић подигао своју резиденцију у Ободу, између гора, одакле се боље могао бранити од непријатељских нападаја. Уз то су Турци били обладали Херцеговином; и Иван Црнојевић не могући наћп помоћи код прекоморскијех сусједа противу Турака, продао је Дубровчанима Конавле, и стао је подизати у самој дубини гора под високијем Ловћеном, на мјесту гдје је сада Цетиње, манастир и дворац, да ту пренесе своју престоницу и да отален брани остатке своје државе. У исто дсба, желећи да ако ће и душевно поткријепљује остале Србе, предобивене од Турака, он је у Ободу подигао типографију, добивши слова ћирилска из Млетака. Но Ивану Црнојевићу није било суђено, да дочека остварење своје топле жеље, да види напечатану у његовој типографији словенску књигу. Онје умро 1490. оставивши на престолу сина Ђорђа Црнојевића, под којим се и напечатала у ободској штампарији прва словенска књига Октоих или Осмогласнш.

Кад је типографија остала без свога оснивача, и њен је положај остао трудан. Ипак се у њој печатало осим „Осмогласника" и другијех црквено-словенскијех књига, које су се шириле међу Србима, који су били потпали у јарам турски, те будиле у њима вјеру у бољу будућност. Од ов^ј<ех књига нема већ ни у Црној Гори, ни у осталијем српскијем земљама. Само један примјерак Октоиха сачувао се у Црној Гори и сада принадлежи Пивском манастиру. (Осим овога, имају још двч што су се сачували један у манастиру цетињскоме, у државној ризници, други у Морачком манастиру. У.) Из овога кратког историчког прегледа види се да су се Црнонорци користили сваким случајем, да уведу у своју средину просвјету, но љута борба с Турцима није им то допуштала, н нагонила их је, да прелијевају слова у пушчана зрна. По томе се може разумјети, вашто је Црногорцима драга успомена о четиристогодншњем трновом путу, што су прошли од прве појаве на њиховијем границама љутијех Турака,