Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 И 8 би испустило частицу просфоре: „гријех је"; то је вначило —• поштуј светињу; ако би немарно поступало с љебом: „гријех је" — непажља према дару божијем ако се противи да изврши заповијед оца' нли матере: „гријех је"; то је зиачило покоравај се законитој власти и т. д." (из слно. преосв. Амвр.). Такве начпне религијознога васпптаља, који су установљени помоћу урока цркве, треба и сада да употријебљује свака хришћанска породица ради васпитања дјеце у правој хришћанској побожиости. Најпослије, дијете впди и просу^ује разпе несталносгн живота, и отуда се почиње будитн код њега чувство завнсности и чувство потребе више помоћи. ,.Сами брижни родитељн нијесу у стању да потпуно обезбиједе срећу, здравље и живот дјетета. Они су самн потчињени вшној сили. Никаква земаљска сила не може обезбиједнти успјех људскнх дјела. Све, 8а што се год лпјепи овдје човјечије срце, нестално је и промјењљпво; свакн гроб говори нам о нашој немоћи" (Дитес). Оболи ли дијете или који други члан породнце, мати се молп Богу да оздрави, и само дијете, слушајући ријечи њене молитве, њен узднсај и сузе, обузимају помисли, тежње и чувства материна. Настане ли у обитељском или у оиће друштвеном жпвоту каква радост, родитељи н други чланови породице узносе Богу благодарне молитве и узгласе на пр.: „Слава Богу!" „Хвала Ти Боже!" и т. д., и само дијете, чујући те молитвевене узгласе, обузима чувство завиености од више силе н потребе внше помоћи. На тај начин, свеколике прилпке, које свједоче да је пролазно и промјенљиво све земаљско, да је нестална и непостојана срећа н несрећа у животу човјечијем, дају васпн-

Отр. 291 тачима повода, да се обраћају дјетету са јасним поукама и вишој силп п помоћп х ). 4. Најважнији недостатци у религијозном разви^у и најглавнији узроци њихова поријекла. УшлЈвд употријебљаваЈва неиравнлнпх начнна код религијознога васпитања, или ушљед пеправилног употријебљавања правплних начина, латсо се појавл^ују у религијозном развићу човјека разноврсни недостатци и једпосграиости, које увијек штетно дјелују на цио састав човјечијег живота. Наведимо најважпије од њих и разјаснимо најглавније узроке њихова поријекла. г ) Осим наведених начина и средстава религпјознога васпитања потребно је, одмах с првих дана живота дјетин.ег, прибјећи и благодатнии средствима и упливима. У тајни крштења низводи се на дијете благодат божија, која га чисти од првороднога гријеха и препорађа за нови духовни живот. Сјеме новог благодатног живота, које је посијано у души дјетета тајном крштења, особито су дужни родитељи и у опће васпитачи хранити и развијати, да не усане, па су за то дужни прихватити се нових благодатних средстава. Овамо спада: „1) Што чешће и побожно осјењавање дјетета крстним знамењем, које је сила божија за спасење свакому вјерујуЛему , које је, по ријечима св. Кирпла Јерусалимскога „благодат божија, чудо за вјерне а страх за зле духове". 2) Главно и највише средство, које дјелује на душу човјека благодатно и снасоносно, јест тајна св. причешћа; она сједињава човјека с. Богом на најтјешњи начин; по вјери иркве, она „К!,А ШЧИШ | Л[Т1>, Ш.ИМКМЈТТ, И оуКр^ПЛАЈТК" (3 "ћа МОЛ. послије св. прлч.). С тога хришћански родитељч морају сматрати за своју особиту дужност, да од првих дана рођења доносе дијете што је могуће чешће у храм божји ради причешћа св. тајана? Акопрем не мож.) дијете јогп иоповиједати своје вјере у Вога, која се тражи од Хришћанина, као неопходни услов благодатнога дјејства тајне, али то дјејство без сумње нрима душа дјетиња, и то по вјери иних, који га доносе, т. ј. личну вјеру дјетета замјењује вјера родитеља, кумова и других сродника дјечијих. У „Учитељском Извјешћу '' говори се: по обичају дркве треба и малу дјецу удостојавати спетих тајана за освећење душа и тјелеса њнхових и за прпмаље благодати Госцодње".

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ