Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 292 1. Сујевјерије. Тај иедостатак у религијозиом животу састоји се у мијешању правих религијозних вјеровања са вјеровахвима лажнима. Сујевјерни човјек спаја с вјером у правога Бога, о коме он, у осталом, нема увијек правих појмова и представа, вјеру у привиђеља, вјештице и духове, вјеру у чаролије, прорицање о сретним и несретним данима, у разноврспе знаке и т. д. Сујевјерје прима се понајвпше од примјера одраслих л>уди, који га окружују, и подржава се вбог недовољног релихч1Јо8нога просвјетљења ума, несаразмјерног с њим развића уображења и једностраног правца његова. С тога се може одупријети томе недостатку само правим и темељним просвијетљењем ума и, гдје је могуће, путем непосредног посматрања и искуства. 2) Сентименшализам. То је такав једпострани нравац у религијозном животу, којп се појављује у фантазији, у страсти према свему што је чудно, у непромишљеној нади на Вога и т. д. и сједињава се с недостатком озбиљног расуђивања о питањима и предметнма религијознога карактера и с недовољиим развићем моћи вол.е, која би покренула и одредила живот човјечији према захтјевима релнгије и покретима религијознога чувства. Једном ријечи, човјек на том путу живи више чувством и не брине се, или се јако мало брине за дјела, која захтијева религија. Та једностраност у религијозном животу долази од развића особите живахности религијозног чувства, и од непотпуног развића интелектуалне а особито наравствеио-практичне стране религијовног живота. Да се предуприједи тај недостатак потребно је старати се, да би дијете вјеровало не само у Бога и уздало се у њега, већ да тежи да 8аповиједи његове испуни.

Св. '< и 8

3) Несношљивосш. Тај недостатак у религијозном жнвоту очитује се у превирном често и у отворено-непријатељском одпошају према свакој другој вјери и другим појавама релпгијозпога живота, који су својствени извјесној особи. А тај недостатак долази од силнога узбу|>ења религијознога чувства у извјесном једностраном правцу тако, да не дозвољава човјеку, да се спокојно, тријезно и промишљено понаша према другнм вјеровањнма и другпм појавама религијознога живота. Да се предуприједи тај недостатак, родитељи и васпитачи не смију ннгда дозволити ни себи, ни дјеци, да се шале и исмијавају религијозие обреде и у опће религпјозни живот пошљедоватеља друге вјероп сповиј еди. 4) Фанашизам. То је највиши ступањ, до кога може доћи несношљивост. Фанатизам се очитује у самом непријатељском одношају према свему иновјерпому и битно се разликује од просте религијозне нееношљнвости тнм, што лако доводи до отвореног гоњења пошљедоватеља сваке друге вјере. Фанатизам се јавља као пошљедица необично сплног узбуђења религијозног чувства, које, покоравајућисеби здрави разум, склања човјека, да пошто по то оживотвори извјесну религијозну идеју, не обзирући се нп мало на достојанство средстава, која употријебљава, да достигне жељену цијељ; прави фаиатик, да достигне иввјесну религијозну цијељ, хвата се и огња, и мача, и сваковрстних истрага, и све то сматра за законнто. 5) Формализам. Он се састоји у једном само спољашњем, чисто механичком вршењу захтјева религије, без икаквог упутрашљег одношаја према тима захтјевима. Па док религијозни сентиментализам, несношљивост и фанатизам долазе погла-

В.-х. иеточнш