Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 8

Јј.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

језика својега материнском клетвом, која | вријеђа уво и срце Хришћанина! А коме | Је тај гадни обичај прешао већ у нарав, нека га одбаци за увијек. Желите свима добра, будите свима услужни, пријазни и кротки. Не исујте, него кога треба, поучите искреном братском ријечи. ГГомозите и дјелом, коме треба, па и противницима вашима. Сјетите се ријечи Христових: Благо кроткгша, јер Ле наслијеђити земљу (Мат. 5, 5.). 5. Мудрост. „ Почетак је мудрости страх Госиодњи" (Приче: 1, 7.). Тако је рекао премудри Соломон, Ко се боји Бога, тај не чини зла. А ко не чини зла, чист је пред Богом. У савјести је његовој мир и блаженство, од чега зависи здрављо и дуг живот. „ Благо човјеку, који на^е мудрост, и човјеку, који ђобије разум. Јер је боље њом трговати пего трговати сребром, и добгтак на њој бољи је од злата " (у 3-ћој глави прпча). 0! колико смо пута имали прилику видјети то у животу. Разуман и поштен човјек у послу својем, у господарству, пол.одјелству — тежаклуку, или занату, или трговини, често почиње с малијем, и постаје богат ако уложи разуман труд, трезвеност, поштење, наравственост и Божји благослов. А лудому подај хрпе злата и сребра, и куће, и земл>у, и миожину слугу, д све ће се то у прах претворити, ишчезнуће, као пЈ 'ена, и онај, који распе све, спане на просјачки штап, или под стару главу доспије у убожиште (сиротињски дом). Лијепо наша пословица вели: „ Ии мудру, шеци ни луду осшави", и „млад луђак — стар ироп]ак и . Касно увиди он истину, да Ј*е мудрост „скуиља од драгога камења, и ито је год пајмилијих ствари швојих, не могу се изједцацити с тм; дрво је живота опима^ којц

се ватају за њу, и ко је год држи среЛан је и . Ништа ниЈ*е скупље од мудрости. Она се не бојп никаквијех препрјека, кад тежи да достигне своју ци јељ; мудрога човЈ *ека сви потитују, и ништа није тако скупо, што би се могло' сравнити с цијеном мудрости. Мудрост се састоји понајвнше у испуњавању воље Божје, у избору разумнијех и прикладнијех средстава, да се достигну разумне и спасоносне цијељи. Мудрост презире гордост, неискреност и лицемјерство, а исто тако љеност и немарност. Мудрост љуби труд духовни и тјелесни, умјереност у јелу и пићу; мудрост не говори много, већ више слуша, она не оговара. не прибавља себи непрнјатеља, она се не завршује, већ се усавршава до краЈ*а живота човјечпјега, и све више и више успјева. Како су високо цијенили мудрост ј'ош у стара времена, можемо се увЈ *ерити из ријечи „Премудрости Соломонове", (7. 28, 29) „јер никога не љуби Бог тако, као онога, који се дружи с мудрошЛу. Јер она је свјетлија од сунца и од сваке звијезде; сравњена са свјетлоги&у, она је ирва ". Читајте, православнп, књиге мудростп у Библији старога завјета! Много ћете је наћи и у псалмима, у причама Соломоновпјем, у књизи Еклезијаста, у књизи Премудрости Соломоновијех, а премного п у књизи Исуса сина Сирахова. 6. Уздржљивост и трезвеност. Човјек једе и пије, да живи, а не живи за то, да једе и пије. Неуздржљпвост у пнћу, узроком је многијех болести а често прераие и ненадне смрти, а пијанство ј *е главни и штетни порок нашега народа, узрок многијех болести, коЈ *е шта више прелазе с кољена на кољено, на потомство, с оца на дјецу. А пнјанство је