Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 163

Св. Климент је предао Бугарима цијело св. Писмо на њихову језику (т. ј. преписао га је, а по нешто п превео) и написао „своја тумачења на исто, животописе многих светитеља, пјесме црквене, у опште све, што се односи на цркву, чиме се слави успомена Господа Бога и Његових светитеља, и чиме се душе побуђују". Неки веле (Ундолски), да је Климент написао и „Житије св. Тшрила и Методија". Као пастир, који је био пун љубави и који је обраћао пажњу на потребе ближњих, Климент Је био „Отац сиротиње и удовица: врата његова бијаху увијек отворена сваком еиротану". Тако је он управљао својом паством до конца свога живота, не гледећи на слабост у старим данима својима, — уз помоћ другога Седмочисленика, Наума, којему је пред своју смрт повјерио управу. Св. Климент је познат под именом „Ов. Климент Охридски". Као еппскоп Велички бпо је пуних 28 година. Умро је 27. јула 916. год. и погребзн је у Охриду. Кад је осјетио, да му је конац живота близу, пресели се из Велике у Охрид ; жеља га је вукла, да у Охриду умре и да ту буде у једном од њега основаних манастира сахрањен. Умро је од прилике у старости од 78 година. Његове моћп још се и данас налазе у том Охридском манастиру покрите каменитом плочом са славенс-киј ем натписом. Црква православна слави његову успомену 26. и 27. јула и 22. и 25. новембра. Св. Горазд. (■ј- концем IX. вијека). Св. Горазд, родом Моравац, бпјаше један од најревноснијпх сатрудника св. првоучитеља славенскијех и прејамник Методијев на његовој еппскопској столици у Моравској. Онјспотпуно владао језиком: славенским, грчким п латинским, једном ријечју: бијаше знаменит човјек. По смрти Методијевој, већ као администратор велико-моравске архиеппскопије, постаде Горазд предмет страшне мржње код својпх непријатеља — латинско-њемачкога свештенства, које га ухвати, баци у тамницу, па пошто га напати глађу и бојем, прогна га из Моравске заједно с другим његовим сатрудницима. Гдје је Горазд живљео и нодвнзавао се послпје пзласка из Моравске, не зна се, но мошти његове почивају у Биограду албанском. Поуздано се не зна, нп кад је умро. Црква слави његову успомену 27. јула. — Пред-

поставити се може, и ако нигдје ништа записано нема, да је п Горазд као тако учеван човјек штогод написао. Шафарик вели, да је можда он написао најстарију леђенду о св. Методију. Св. Сава. (-ј- концем IX. вијека). 0 св. Сави ништа се не зна, осим то, да је и он с осталим Седмочисленицима по прогонству из Моравске дошао у Бугарску. Могуће је претпоставитн, да се је св. Сава заједно са Гораздом подвизавао у југозападном дијелу Балканскога Полуострва, а главно његово подвизавање спадаће у Моравску и Панонију. Св. Наум чудотворац. (ј концем IX. вијека). Св. Наум, најмлађи између Седмочисленика, усрдно се је трудио на просвјећењу Бугара, заједно са својим наставницима — св. првоучитељима и њиховијем ученицима. И он је с њима подносио прогонства од непријатеља, те се увпјек називао „робом и слугом св. првоучитеља славенских". Наум је дјеловао у Бугарској заједно с Климентом. . Жпвотопис св. Наума говори, да је „Божанственп Климент, узео собом чудноватога Наума, који се њему уподобљавао у ријечи и животу, те стао ићи из мјеста у мјесто, н сијао ријеч благочашћа и правом вјером просвјећавао различите градове и крајеве". Кад је Климент на крају живота свога осјетио да је врло слаб, повјери Науму управу над својом паством, који му је у свему помагао. По смрти свога наставника, Наум је утврђивао у православној вјери оне, који су живљели с ону страну Охридскога језера — у Деволи. Послије многог труда и цодвига умрије Наум „у светости и благочашћу". Тијело његово почива у манастиру „Дијават"-у. 1 к»гађа се, да је и св. Наум превађао и ире.писивао свештене књиге, али о томе нема писменог сноменика. Православна црква слави његову успомену три пута нреко године и то: 20. јуна, 27. јула н 23. декембра. Св. Анђелар. (-{- концем IX. вијека). Анђелар бијаше ревностан сатрудник св. Климента, а особито тада, кад су већ прешли у Бугарску. Кнез Борпе-Михајил одреди пм пре-