Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

В .-Х. источник

Стр. 167

недје.љом и празником пролазити, а у њу се Богу иа молитву не свратнти ? Је ли то називати се православни Хрпнхћаиин, а никад, или мало кад исповиједати се и причешћивати, па и када со исповиједи и причести, као данас; то једва чека да само из цркве изађе, те да опет своје старе гријехе настави, и да тако стару рану на ново позлеЗ^ује и поврије^ује? Је ли то назпвати се православни Хрншћанин, па не само постове православне цркке не држати, него чак ни у ; својим грјешним страстима и тјелесним пожудама у вријехме поста не умјеравати се? Је ли то на8ивати се православни Хришћанин, који при спомену Бога и I његових угодника — светитеља, треба да капу скине, и са страхопоштовањем свето име спомене, а он овамо више пута, па још јуначећи се пред другима, псује и грди све што је Богу и православљу највеће и најсветије? Је ли то називати се Хришћанин православне цркве, која проповиједа љубав и према непријатељима, а он овамо мрзи и браћу своју, па још гријешећи против 9. божије заповиједи и јавно и тајно опада, клевета. па и код силних „мира сего" износи на брата свога свидјетелства лажна ? И када би се овако још питали, и у питањима мане и пороке износили; то питањима можда за дуго неби краја било. Па с тога, није доста браћо називати се Хришћанин православне цркве, само за то, што си у православној цркви крштен, и што те Је православни свештеник, као повјереник Христов, за члана православне цркве у протокол црквени уписао. Јер, када си крштен; када си добио православно име, и када си за члана православне цркве уписан — тада си баш

и примио дужност и обавезу да ћеш се по правилима и начелима православне цркве управљати, владати и живити. Та и у данашњим, политичким и хуманитарним друштвима, још као свјетским установама, докле неко држи и поштује начела свога друштва, и управља се по правилима истога, дотле и јесте прави члан тога друштва —- дотле му фактично и припада. Па онда, зар у хришћанском друштву — у правослакној цркви — као божијој установи може и I смије горе и друкчије бити ? — Не. Па за то брате, да би то лијепо име „православни Хришћанин" достојно на себи носио; то жпви по науци св. православне вјере: а да би се, не само назпвао, већ у истини православни Хришћанин и био; то шжоравај се одредбама и прописима православне цркве. Дакле, не само у ријечима, већ на дјелу и у добром владању покажи да си православни Србин и Хришћанин. Поштуј православну вјеру, — која тп је очувала све што имаш: језик, име и српске народне обичаје, — вјеру славних прађедова твојих —• вјеру, за коју су наши претци славно гинули и умирали, те је нама чисту, неповрије^ену и без икаквих измјена и дометака на чување у аманет предали. Па за то вјеруј у свету Тројицу: у Бога оца сведржитеља; у Исуса Христа Спаситеља, и у Духа светог животворитеља, као што те о томе и учи православно вјеровање. Воли и л>уби све ближње, и све људе на овоме свијету као браћу своју, као ш то т и православна црква и савјетује. У сваком своме добром дјелу и раду надај се у помоћ и милост божију. Буди у истини скроман и побожан, а клони се свију мана и гријехова, које