Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 166

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

БЕСЈЕДА У НЕДЈЕЉУ ПРАВОСЛАВИЈА. Говорио у новој сарајевекој цркви 1894. год.: Ваео С. Поповић, протојереј.

Православпи ХришЛани! Данашња, прва недјеља великога поста зове се у цркви „недјеља православија". А тако се назива за успомену онога дана, када су богоносни оци противнике и гоните.ље св. икона побједили, осудили и проклели, а православно поштовање св. икона опет успоставилн. Јер иконоборци, као иротивници св. икона, хтјели су у својој грјешној заблуди св. иконе из православне цркве избацити, те тако цркву њеног св. украса и благољепија лишити, а побожни православни народ од погледа на иконе и помисли на светитеље одвратити, Но свети богоносни оци на седмом васељенском сабору у мало-азијској вароши Никеји 787. г. послије Христа, а и доцније при благочестивој царицн Теодори у Цариграду, гонитељи су св. икона осудили, заблуде њихове истријебили, а православну вјеру учврстили и утврдили. Јест, браћо, не само на седмом, него на све седам васељенских сабора православна је вјера утвр^ена, као што и наш српски народ у својој крсној слави, или „васлави" за први вселенски сабор онако лијепо вели, говорећи: „318 богоносиије отаца сабор саборисаше, Арија оборише и православну вјеру утврдише". И тако је на саборима уређено и донешено све што је за утврђење и уреЈјење православне вјере нужно: „Символ православне вјере", или православно вјеровање, састављено; правила за православне Хришћане написана; обичаји и ирактнка прве хришћанске цркве написмено потврЈјена и т. д., а на седмом вас. сабору православље је над непријатељима велику н значајну побједу одржало, и од тада друкчијим животом живити почело:

јер забл^уде су истријебљене; гонитељи понижени; незнабоштво и иконоборство пало, и хришћанска вјера постала слободна. Па зато овај дан, када то све православна црква слави и у својим црквеним пјесмама опијева, — овај дан велим и треба да се зове даном православне цркве, даном иравославне побједе — даном „ православља", а то ће рећи: даном православних Хришћана. Па ко је православни Хришћанин ?. — Ко год чита и вјерује православно вјерују; ко признаје правила и закључке 7 васељенских и 12 помјесних сабора; ко вјерује све оно, што православна црква учи и приповиједа, а нарочито, ко се управља у животу своме по науци св. православне цркве: тај припада православној вЈери и цркви —- тај у истини и јесте православни Хришћанин. Па ми сви браћо читамо православно вјерују; ми се називамо православни Хритпћани, и често пута нам је само на језнку, и само у рнјечима размећемо се са тим светим именом. Па кад је тако; када тако говоримо; кад се тако називамо; то да видимо, и да се запитамо: да ли ми по науци православне вјере и цркве живимо, и да ли се ми у животу нашем по правилима православља управљамо ? Ако на то питање хтједнемо по истини и по души одговорити — одговор ће заисга неповољан бнти. Но макар нам и неповољно било, то оиет рецимо, проговоримо, и запитајмо се; Је ли то називати се православни Хришћанин, а поред православне цркве